Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

и

ГЛАВА Хххм 321

захтевала да турска влада прими у начелу и захтеве депутата. Било је, дакле, неизвесно да ли ће Русија добити потпуно задовољење у погледу Срба.1)

Бајрам је завршен 10. маја. Руско посланство добило је после четири дана писмени одговор турске владе. Али тада се јавила једна нова тешкоћа. Руси, који су превели одговор, дали су одељку који се тицао Србије тумачење, из кога је излазило да је турска влада одговорила на захтев да се српска депутација пусти у слободу, али да је изиграла признање начела да ће српске жалбе бити задовољене. Минчаки је био незадовољан одговором и послао је, 16 маја, свог првог тумача код Реис ефендије, да тражи објашњење. Одговор турског министра био је повољан. Али, како је било потребно да се прави смисао јасно види из самог пизиеног одговора, Минчаки је наредио да се понова преведе и питао је за савет тумаче, који су знали боље турски од његових чиновника. Тек се тада увидело да су се руски преводиоци преварили и да је објашњење Реис ефендије тачно и искрено. Тако је инцидент завршен и Минчаки је, 17 маја, известио турску владу и представнике сила у Цариграду да је задовољан турским одговором..2)

У Јуну је влада одредила своје пуномоћнике. Они су се састали с руским пуномоћницима у Акерману и прва је конференција одржана, 5 августа. Знајући да Турци само пред чврстином попуштају и хотећи да избегну дуге препирке на које су они навикнути, Руси су предали турским пуномоћницима текст једне конвенције и изјавили су да она мора бити примљена“и потписана у одређеном року и да ће у противном случају наступити прекид односа између две царевине, Турски пуномоћници покушали су да одуговлаче преговоре, али турска је влада, видећи да су је све друге силе напустиле а немајући Готово у том тренутку ни војске,3) морала попустити. Тако је конвенција потписана, 7 год. — | ЈЏ «

Акерманска конвенција и“одвојена акта, која су јој придодата, привели су крају дипломатску несугласицу која је још од непотпуне ратификације Букурешког Уговора раздвајала Русију и Турску. Русија је добила задовољење у свима питањима, која је, од 1816 до 1821 г., расправљао барон Строганов с турском владом. Мипорови о границама и градовима у Азији решени су најповољније по Русију. МИнтереси руске трговине заштићени су а повластице дате Влашкој и Молдавији, потвр-

1) Дезаж министру, 14 маја 1826. (Исто. л. 304).

2 Исти барону Ла Фероне, 17 маја 1826. (Исто. л. 325).

3) Услед пораза које су чете грчких устаника задале турским трупама, султан је одлучио да преуреди своју војску по европском угледу. Указ о тој реформи објављен је, 18 маја 1826, после пријема руског ултиматума. Јаничарски корпус, против кога је била уперена та реформа, побунио се и уништен је, 15 јуна, исте године. _

21