Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

386 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

ристититим повластицама и да, према томе, буду враћени под управу локалних власти њихове земље и ослобођени зависности од пашалука, којима су неправедно подвргнути после Букурешког Уговора. Турској влади треба доказати да Русија не тражи од ње ни уступак територије, нити икакав акат противан њеним сувереним правима, него просто и чисто извршење њених обећања у корист једнога дела српскога народа, који на то има права, као и сви остали НИЦИ те земље, Који су, и ако се даници турске владе и плаћају јој д данак. Пуста влада води, међутим, рачун и о тешкоћама на које турска влада може наићи приликом одређивања граница тих нахија. Она налази да се те тешкоће састоје једино у иселењу великог броја турских породица из крајева које треба присајединити Србији и, како је стекла уверење датаквих породица има нарочито у Алексинцу, она предлаже да то место с околином а тако исто и Гургусовац остану и даље под пашалуцима којима припадају, и ако спадају међу места која Србија тражи. Осем тога, руска влада налази да Милошево држање приликом буне Мустафа паше скадарског заслужује извесне обзире и да је турској влади у интересу да Србе охрабри у њиховом лојалном држању, у толико пре што јој ; предстоји борба с Мехмед Алијом, египатским пашом.1)

Десетог марта „руски послате“ је известио српске депутате да је примио упуства из Петрограда и да ће питање о границама бити свршено без и најмањег попуштања. Он им је том приликом саопштио да само чека конференцију коју је тражио и уверавао их је да ће се за српску ствар борити као „храбар војник“ и да Турцима неће помоћи њихова извијања.2) ==

Али та конференција није могла бити одређена, услед дуге болести Реис ефендије и потребе да се грчке ствари реше без одлагања.3) Тако је претходна конференција одржана тек 23 августа. Руски посланик је том приликом предао новом Реис ефендији једну ноту са преписом извештаја руског комесара у Србији и једном картом, израђеном у Петрограду и тражио је да се границе Србије по њој одреде.)

И ако је Милош тада променио политику и почео слати поклоне султану и његовим министрима, ни то средство није помогло. Турци су и даље ометали решење тога питања, у циљу“да би само што мање земљишта дали Србији. Покушали су да добију пристанак руског посланика да питање о границама реше они сами са Србима. Кад су видели да то не иде, онда су почели радити на томе да Русију_ склоне на попуштање.

1) Граф Неселроде Бутењеву, 10 јануара 1832 г. (Исто. 403—4). Мехмед Алија је тражио од султана наследност управе-над— Египтом и аву над Сиријом. Ћ 2) Депутати кнезу Милошу, 11 марта 1832 г. (Исто. 404). 3) Умирење побуне у Грчкој, избор баварског принца, Отона за

грчког краља и рад на проширењу граннца Грчке. 4) Депутати Милошу, 25 августа и 22 септембра 1832 г. (Исто. 405),

У