Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХ! , 387

На конференцији коју су одржали с руским послаником“ 15 октобра, они су му саопштили да је питање о границама Србије претресано у Дивану и да га је нарочито проучавао велики везир и изложили су му да би, по његовом мишљењу, повлачење граница линијом коју је предложила руска влада било веома незгодно за Турску, с тога што би саобраћај између разних пашалука биб прекинут и што би влада имала да се бори с Бошњацима и Арбанасима који не би допустили да се ти крајеви, у којима има много њихове браће, присаједине Србији. Осим тога наредбе турске владе за иселење тих Турака не би можда биле довољне, тако да би присаједање тих крајева Србији изазвало буну и нереде које Русија извесно није рада да изазове. Напослетку, Србија тако повећана постала би држава у држави(!) а турска је влада дубоко уверена да Русија нема намере дапомогнетако што, негода само жали да се повластице зајемчене становницима Србије прошире и на њихову браћу у нахијама које треба присајединити Србији. Услед тога он је нашао два начина на које се то питање може срећно решити. ви начин састојао би се у томе да се Србији даду пет нахија, које је турска влада понудила у Августу 1831 г. и да јој сеђу замену за шесту, да један део земљишта исте величине према Џишу. Али, како рурки посланик није хтео у своје време пристати “Нато решење 2 да предлаже да се турска влада обавеже да на становнике свих нахија, обележених на карти коју је израдио руски комесар за границе, прошири повластице зајемчене уговором, али да те нахије не буду стављене под Милошеву управу, него да свака од њих изабере себи старешину, који ће имати“усту власт као и Милош и стајати према турској влади у истом положај он би желео да се муслиманским становницима тих нахија одобри да могу тамо остати, под условом да од тога не буде штете по повластице које у дате становништву тих нахија.

Али руски посланик није хтео пристати на те предлоге; он је опет тражио да, на основу уговора и хатишерифа, све одузете нахије буду присаједињене Србији.) а

Турски министри су после тога намислили да позову кнеза Милоша у Цариград да им докаже своју верност и покорност па да тада лично с њим реше сва питања. Али како је руски посланик изјавио да он у питању тумачења уговора не признаје ни мишљење српскога кнеза, ни српских депутата, и тај је план напуштен.2)

Тако су јасне одредбе о повраћају одузетих нахија Србији и о исељењу Турака из Србије, које је донео хатишериф од 29 августа 1830 Г., остале неизвршене све до краја 1832 г. Х

„

!) Конференције од 15 и 25 октобра 1832 г. и т. д. (Исто. 406—8), 2) Л. Теодоровић кнезу Милошу, 11 децембра 1832 г. (Исто. 409).