Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

388 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

11. =

Кнез Милошеве жалбе графу Неселроде (22 августа 1832). Намера да пошаље депутацију у Петроград. Угушење босанског покрета и бегство Градашчевића у Аустрију (Јуни 1832). Повластице Србима у Јадру, Рађевини и Старом Влаху. Афера браће Вренчевића. Кнез Милош подстиче побуну у крајевима крушевачком, параћинском, ражањском и алексиначком. Скупштина судија и капетана у Крагујевцу (5 фебруара 1833). Мишљења скупштине и кнеза о држању Србије према одузетим нахијама. Одлуке да се пошаље нова депутација у Цариград.

Кнез Милош је одавно увидео да преговори који су вођени у Цариграду неће дати никаквих резултата. Услед тога он се, још 22 августа, жалио графу Неселроде на турску владу а за тим је, 11 септембра, одредио био Стојана Симића, члана Народног Суда и Дим. Мустакова, српског агента у Букурешту да иду у Петроград и да се жале самом цару.) Али на скоро за тим добио је извешће од депутата из Цариграда да је султан попустио и да ће питање о границама бити ускоро решено.2) Услед тога издао је нову наредбу да одређени депутати не полазе на пут. Како је сазнао да је Турска запала у борбу с египатским вице краљем, Мехмед Алијом, он је био уверен да турска влада даје обећање само да добије времена да тога противника. савлада.

Међутим положај српских сељака у одузетим нахијама постајао је све тежи. Успех босанских незадовољеника био је кратка века. Користећи се размирицама које су се изродиле међу њима, турска влада је, у лето 1832 г., успела да их савлада и Градашчевић је, у Јуну, пребегао у Аустрију. Приликом те победе велики везир је укинуо читлуке (агалуке) у Јадру, Рађевини и Старом Влаху, поверио Србима скупљање свих дажбина и забранио Турцима да у народ излазе и да га угњетавају.5) Али велики везир, који се ненадно морао вратити у Цариград, није имао времена да такав ред заведе и у осталим крајевима који су спадали у одузете нахије а у којима су читлук-сабахије [биле још несносније. То је нарочито важило за крајеве: параћински, ражањски, алексиначки и крушевачки. Силовања, отмице жена и девојака и њихово принудно превођење у ислам, пљачке, убиства и остали турски изгреди изазвали су велико незадовољство међу тамошњим Србима. Такав један случај довео је до крупних догађаја.

Два муслимана, браћа Вренчевићи отели су били, средином Новембра 1832 г., две Српкиње, сестре од стричева из села Мозгова, у околини Крушевца, затворили их у своје хареме

о превели их у ислам. Родитељи тих девојака и сељаци из илга краја протестовали су против те отмице, доставили су ствар

1) Кнез Милош графу Неселроде, 22 августа и 11 октобра 1832 г. (Исто.)

2) Деловодни Протокол, 14, 19 и 22 новембра 1832. (Исто).

3) А. Петронијевић Емин паши, 9 децембра 1832. (Исто. 418).