Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

99 у кою никада никога непуіца. Царь, кол га иначе любляше и почишоваше и за найвѢрнїега къ себи држаше, поће да се самЪ о шомЪ увѣри. убѣди Везира да му отвори свою тайну собу: ови прину,Ііень ошвориму а. Но іда ту види? Овчарску кабамичицу и жезалЪ, и ћилимЪ ту просшретЪ на кому се онь Богу мохяше. Пунь УдивлѢнїя Царь и Зачућень, пишагаіда шо значи? Кажему ови соеѢтЪ родителя свога. Тада царь загрлига кь прсима* свои-ыа, и са сузамЪ у очима любећига вопїяше. Алія! Предраги Алія! Тиси Божіи човекЬ! Тиси сшолиь царешва мога! аг^=.^-.т--гз=. ° 1 1 71М Р А В Ь. Кажу да з у дрегнѣ време мравь бїо човекЪ землѣдѣлацЪ; кои недоволствуіоћисе са своимЪ трудомъ лакомляшесе на шуће и гди ідо могаше краЬаше. Прокунега савь народѣ и такошисе претвори у мрава: Но гсуе , видЪ промени, а наравь злунеизмѣни: ибо, и до данашнѣга дна мравь туће жито краде и носи. И ова басница увѣвдава насЪ да се чувамо изъ младости зли обикновенїя .