Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

I С-ї) ойда едань косЪ ліобошипяїи одЪ други, поће да види какавь з то градЪ, пакЪ се уфашиі ЇІшеуодовацЪ припгрчи ззколѣга, пакЪ снимЪ у шорбу. Онда они други косови рекугду, хе лукава и зла гліво кадЪ з твой градЪ 'таки несрећниће бштш они граћани кои у нѣга доћу живши. II а р а и о у у г н г е. Две насЪ гголезне еєіцй ова басиа учи. Прво , да излишкѣ любопишсшво многииа на вредЪ бива. Мало намЪ з о нами и о нашила- стварма віислиши и сшарашисе, него оћемо и шуће шаинѳ да зяамо. Влажени мирь и покой срца логлавигпо з благополучіе наше на земли. Но коликога мало почвшоваши увіемо! За сваку бездѣлицу бацаыога и губимо, и узнемируемо себе и друге. Будала з ко оћѳ да зна іцасе у свачїемЪ лончићу вари. . И ко свуда носЪ завлачи завучега чесшо онде гди нєешля, и страда іуо и ове басие косѣ. Ко іцо мисли? Куда оди? очему сь кигаЪ говори? Заіцосе смез? Немирна глава сек то оће да зна; и іцо нез-на а она погаћа ‘и све на зло толкуе и окреће. ГІааЪ яадсе едно цѣло обідесшео оваковишЪ скаредникѣ- обичаемЪ ошруе и окужи, какова нарави ВолестЪ! Колики немирЪи смуіценїе! мирно и чисто одѣ свакога лукавства срцеи блага душа иоіце у овомЪ животу починю предьчувсшвовати сладосшЪ царства небеснога, а лукава и зла срца йодъ се овде починю ыучйти, Изшреблюймо дакле изъ рода нашега такове обичае, недаймонмЪ нигде мећу нами станка ни конака. Друго чему насЪ учи наша басва , ово а, да гдису зли Градоначалниуи зло шу сшое граћани. Но гдїе добарі владѢшелЪ шогасе нїе бояти. оовомесмо на вихпе мѣста говорили. 8о. ДИ-