Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

ало носимЫ кадЪ ови почне у мраку око себе пнпати; имя іца наћиі главе и кости мртви люди Али хцо онь аз за све то, него кажейой управь. Ко мари за зло некати отвори, мени донеси иуо пиши ако оћешь да ши я отворииЪ! Н а р а л о у у е н і е. И о во з противъ зла обикновенїя , буди у пипу, буди у каквомЪыу драго злу дѣлу. За шо нека деЦа ови стихъ овидїеаь добро науче и нексе Волѣ иимЪ ползую. Ргіпсірііз оЬЙа, іего шейісіпа рагаіпг, сит таіа рег Іоп§аз сопуаіиеге піогаз. ІІочегпку прошивсшой; Позно селекарсшво гошози, кадсе зло, чрезъ дуга, усили закаснѢн'ія. Кажу наши у Далмаціи дасе надЪ еднимЪ пїяницомЪ упали к ућа, вичу люди споля , Воду воду! А онога изьнушра сшане вика, неидишеми сЪ водомЪ на очи да вамЪ божићь на зло недоЬе ! Вина мени! Али да ко нерече да я саыо за сыеи и шалу пишемЪ, прилагішѣу неіцо мало, како инглезски Сократъ , шо естЪ Адизонь' прекрасно доказуе, какови союзъ овдешнѣ ©бикновенїе сЪ будуіцииЪ имаде блаженсшвомЬ (дѳе сшеть аф блисЪ, уи каалЪ хесеиь, уилЪ нашъ Си кепеблЪ аф афектии дѳоозь майндсЪ , уичъ еръ нашъ квалифа'идЪ фарьишЪ; уи моешь инь дисЪ уарлдЪ геень е релишь аф шруѳъ ендЪ верчу, уичь .ерь іпу мекЪ осЪ хепи ин дѳе некстЪ ) Состояніе блаженства зцо ми зовемо небо, неЬе Виши способна дѣйствовати у они умови кои нису приучинѣнк за хпо; ми морагао у овоме свету добиши едань вкусЪ аистине -и добродѣтели, кое есу за учиншпи насЪ благополучне у ближиѢму. Необнчаватисе на зло, ово з отрицашелно доБро, заідо само ово, иоіце ласЪ нечнни да смо добродѢтелни, него насЪ само I 4 ї}’8*