Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

*54 107. МИШЕВИ И ПРАПОРЦИ. Мишени наѢу негде два Прапорца, пякЪ учине саборь и начнусе совѣтовати, наідоби и употребили да имЪ полезни буду: неки реку да и привежу старешини на врать или за репь даму зве* че и чине поіденѣ. Старешина обаче зафали евина за такову учтиЕОстЪ иотмѣкостЪ; али у исто време оджоли одь себе таково повценѣ, сЪ коимЪ небисе никадЪ ыогао изъ рупе помолиши дага мачакЪ Нечуе. На последакЪ падну на то уиишлѣнїе да и догааћеяЪ науку привежу на вратЪ; алЪ ево неволѣ, неће нико насе да прими; ову чудновиту Експедяцїу, Стари тилю младе, а ови сви у едно грло сЪ заклетвомЪ утврждаваю, да онн, дужно кь своимЪ СшарешинамЂ високояочипіанїе никадЪ и ни поіцо неће за лећа метнути, нютіће таково важно дѣло, кое онина принадлежи насе узимати. Одложисе дакле ови посао до другога сабора, и тако остаые н до данасЪ. Нарапо у чен г е. У свакомЪ еовћідашю о предузиманю коегонн®?дЬ дћла , прво валя разсмотриши ели то возможно, и акоестЪ, неотлагапыг; іцогодЪ мора бигли данась, шо а сутра у невреме. Мишёви ниву еосііЪкнїя доешѳйыи зато{ ідѳ кису иаіцЪ маяху