Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Ѳбадва свєца, и претила кмЪсє чаше у_, црхви. Тосе зовє срєћа! Обо ни заідо друго не напоминѢыЪ овде, крозіЬ сано за гао, да»кавга, инашь и-жрзосшЪ шєћу поіценимЪ и добришЪ людгаа за законъ не бйва. Сваки з Хрїсшянски законъ свешь и добарь по Еванћелїю,: а све осшало ідосу люди измаслили, ониће шо опетЪ єь вреыеномЪ неідо одзієтнугпи а неідо поправиши. БогЪ знанаиболо кое светацЪ, и онъ ће свакому да ши по дѣлу, а. ми псћу нами свакога кое поідень, разумань и добродћшелянь у обіцеству, како ираво-га свеца почишуйко и любимо, заідо, ког-а видимо како живи.и іда чини, онога управъ иожемо познати ели сиешацЪ, ж ідое иоіцђ више, синь виіпняго или не. Слана и угстъ псяхому дѣлаюіцё-му 'лрапду,пѣсть. Си у (Гота лицезренгл-, Учи насЪ блажени Апостолъ. При томЪ, памтико добро нашега старца; не три, но триста иляда пандуса да накЪ реку да яре нїе яре кего неідо друго, некЪ иду. они своиаіЪ пушемЪ, а ми яре носимо дома: заіца яре ниша друго неыоже. биши кего яре. .»■—.ч ...II »■ ■ ■■■■ .і^, Х28. ■ Желавъ човекъ ІР^елавь їовєкЂ не привеже добро свою паруку, та иутуюћи єЪ другима наконю,дуне якь вѣшарь ж одкесе.иу шеширь и паруку заедио. Онда сва дружина видећига са евимЪ ћелава начнусе сиеяши; тада и онь смеюћнсе сЪ другима рече, хе браћо! Нїе чудо іцоме туће власи издаю, кадсуие и мое исте издале. 04 Нара-