Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

■92в ^=нетя®°^ 130. СЛАВУ И И ПАуНЬ. У' едань лепи пролетни дань сладко пояше славуй.- Осіпале цтице неке изь зависти, а неке изь лросшоте и недостатка осећаня нити се обзирау дага виде. СаиЪ паунь какога чуеустависе ту, начнега вкішателно слушагпи и радо гледати. Упазига славуй, престане пояти, и кадЬ сь едНимЪ кадЪ сь другимЪ окомЪ начнега сиатрати. Заіцо не поешь, рече ліу паунь, гцо ие тако гледашь? Коте неби гладао, -одЪговори славуй, какавси лепь и красанъ? А заідо тиовде толико за дуго стоишь и менегледашь? Како неби стало? отвеша паунь, и какоте неби гледао кадь тако сладко поешь? одь тога времена и до данасЪ яаукь и славуй велики су пріятели. В а р а И о у V е н ї е. Одь древнѣйши времена утверждавалосе з чрезь многе ово мнѣніе да люди велике отмѣнности и достоинства мећу собомЪ едань другомЪ завиде и иенавидесе; то исшо и до данасЪ многи уьѢраваю. АсЪдруге странемноги доказую да вредань вредна и достоянъ достойна познаюћи како надлежи, мора любити и почитОваши, наод-ећи у нѢму она иста качества, коя самЪ у себи за добра држи и я високопочитуе. Приклади кои осведочаваю и доразую како едно тако и друго , не само ідосе наоде премногп у свимЪ ІсіпорїашЪ, него йповседневнѣ А , ис-