Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

353 .Ц.П*ОГЄГїВ5^33^і> 136. КОНЬ и золѣ, Д,о6арь конь навойсци убїень почне шрунути. залегусе у нѣзіу золѣ, кое кадЪ начну изъ нѣгаизлешаши, фалећисе иећу собоиЬ почну беседити ; о чуда преко чуда, каквога ало ми славнога рода 1 не далеко одатле, пчела облетаваюћи цветож, и собяраюЬи медЪ, чуе то' и зуећи одговори ммЪ: болѣ би вамЪ било знати вдасте ви, а не одЪ кудасше произишле! Н а р & и о у ч е н ї е. Некасе нико не фали сЪ благородствомъ свап стари, кои иїе наслѢдіо оне исте добродѣтели .н прекму ц-ества, чрезъ коя су нѢгови предки благородство заслужили. Предивно сверхъ овога говори їталїанацЪ ; Роііе ! іи чапїі поЬіка іп чапо , Ге гиоі сойиті Гопо сіа чіііапо ! Лудо! Тисе сЪ благородствомъ поноситъ за луду, када наравьимашь оряшску и худу. ОдЪ п-росшога рода, воспитанія и состоянія люди не могусе Очекивати ни изискивати такова качества, какова, правнчно и неотложно изискуюсе одЪ благородни и имући родителя роћени; кои су имали начинъ и средство благородно воспигаашисе, научити ипросветити; и у кои-*иа малене погрешяе противъ благопристойности .и благонаравїя за велике се яменяваю. Да се бѣдни сирома превари , за неколико грошића, или акоће и дуката лагати и худо посту паши; то премЪ дасе нѣговомЪ невалялоыЪ воспитанію и бѣдности припи» «уе; нміда манѣ, сЪ тимЪ извѢтомЪ заквни хражР 5 дак-