Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

348 иєтогЪ бакара, со дѣла, по новому вкусу у нечеиЪ^различну, а бь прочемЪ подобну первой статуу. Види з завистЪ, зашкрипи зубиа одЪ мухе: но сь овимЪ се утѣши говорећи. Онь з неби ни оваку кадарь бїо сдѣлати, да мунїе било онога првога майстора бакара. Н а р а ж о у у е н г е. Нїе се чудити да у саданЪ доба учени люди іцо лепше сасшаве и напишу, ивредни, у чемь мудраго , маисшори шо лепше содЪлаю , неголи су други прежде ни. Подай вредкомЪ трговцу добарь капиталъ намаће болЪ трговати него да печне сЪ праЗнимЪ ру.кама, Предивно прїуподоблѢнїе овому дяе намЪ блаженни СпасишелЪ. улодос^нсл Свели) царстп'іг песГесное у°мжѣху доллопмту хон пзносн изъ сохропніца споєта пеціхал и ноиал. ІЦосу први знали, шо су други за нима готово и инаписано нашли, аіцо суовкза илядуи за две иляде гадина изьнашлиз шо они први нису моглизнати, овое иатурално. Да су АристотелЪ, и Архимидь друге себа подобне пре себе имали, и да су живили у време Нефтоново и АЙлерово, и они би знали ша и ови. Похваливаюћи садашнЪ велике люде, чрезь шо се не чини ни длаке умалЪнїя славе перпихь: Они всегда остаю и осташиће вовЂки велики и славни. На исши начинь после садашни доћпће други, коиће нихь превзићи, и тако далЪ, докЪ з годЪ науке мећу людма. Наши поглавити церковки, учители, како Василіи кесарїиски и Григорїе їіазїанзинь училисусе у Аѳи-ни одЪ елинспога философа Ливанїя; слЪдовашелно оно іцо се з у то авреме знало гаосу могли и они знати, а проче науже, коесусе после ни посшигле, какогодЪ и Америка ,