Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

265 е====е Нико счастливь разве добарь. Древня истина коя никадЪ неће осшарити. 148. ОВЦА И ЮПИТЕРР. Овчина доћекь дару Юпитеру и почнемусе тужиши да иой многе обиде на земли биваю; молећига да учини, акосе како може, да то у напредакЪ иресггїане. Овцо моя, реч'еиойЮпитеръ , то ина* чепрестапт неможе разве да тикаквонибудЂ средство даиЪ, сЪ коимЬ ћешь ти твое здочинцеодЂ себе одбїяти. Напримѣръ, да ши да.мЪ уста и очи едовише, и како заданешь или похледашь на кога да га отруешь. Духъ ! Неговори шо юпитеру! уста и очи здодовите! Коби .то радЪ ииаши, зарь оћешъ да самЪ гора одЪ змїе?

КадЪ тисе то не допада, да пга дамЪ зле зубе и нокте као у лава. И тоз зло нећу, дайми вдо друго. — — А оћеніли дакле величину бика и страшне рогове да т«се свакЪ бои?

Нећу ни то, янежелимЪ да месе ко страши. — — ИоіцЪ едно осшае иакЪ ако ни ово не будешь хотела, а ти морашь сшрадаши какое и и до садЪ: хитрость и лукавство лисйчїе.

Нећу ни то, рече овца, ни К- 5 иго