Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

273 ДДШ і ім і гп^ 151. ЛАБЬ И МАГАРАЦЂ. Лавь полазећи у ловь поведе са собомЪ едно магаре: на ійо му? то свакЪ зна. Друго магаре, 'комшїя, и пре тога добарь прїятелЪ магарета о комЪ з речь, видига сь лавомЪ- поздравига по обичаю и ненцо га запита. Сь килїЬ ши мислишь да говоришь? Магаре надъ сви магарци! Викне лавовЪ магарадЪ, бечећи на онога очи и дижући главу и уши. Саћуте! ■— ■— Те ћешь ши познапіи к.о самЪ я садЪ ! Та ниси слепь, ши видишь сЪ кииЪ я са дЪ шпацирамЬ! Сиро то магаре ужаснесе , пакЪ бѣжь у село, мислеЬи у себи : мећерь з мой комшїя изгубїо и оно мало магареће памеши іігое пре имао. Нарап'оууе и і е. По свойприлици ова Лессингова баснадала а едномЪ ученомЪ Инглезу поводЪ данапишедва сочиненія, одь кои едно се зове магарацЪ фїлософї , а друго иагарацЪ погоспоћень. Познашо з да Инглези одЪ свїю народа европейски наислободнїе мисле , но на велику славу и дику и благополучіе человѣческаго родц, и наиразуганїе. речени дакле Инглезь овако починѣ предисловіе своега сочинѣнїя. Честь и високопочитанїе свакому разумному и правому фїло. софу и достойному господину. Цѣлой з Европи извѣстно, да учени люди нигде нису ни у већемЪ почитанію нити у болѢмЪ благосостоянію него у насЪ: а Ьогсі, (то есшЪ Господинъ) толико ко8 дь