Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

годаренїе богу, доволно ииа; За то ни ши ъш а потреба коме ласкати , нити накога ырзиши. Али на злобу и неправду потреба з ирзиши, гди се годЪ оненаћуи позкаду ; у церковноаЪ како и у ширявину; у сведу како годѣ и угрешнику; Да намЪ кока1» же за какву злобу у тућему сведу, мисыо намаготовина тога тућегасвеуашрзиши, и нималогасе небоимо; то истоваля дачкнймо кадЪуправь познамо н у ономе злобу, коегасмо ми за сведя држали; а ко ово неће, тай почишуе и боисе више свога сведа него бога; кое, свакЪ аиди да не валя. Ми на други начинъ неможемо знати ідѳ су други на више одЪ иляду година пре насЪ творили, разве изъ Історїе коясе з у оно врете писала, и коя з одЬ исше цркве за исширишу призната; изъ ове дакле видимо онога времена люди дѣла; и по овимЪ д"ђ* ломЪ, кое за похвалу дужнисмога хвалити; а кое за осужденіе, дужнисмога осуждавати; бїо Царь, Папа, Патрїархь или светацЪ : Комелисе ово непоболно види, онъ у средЪ подне затвара очи, и мора Биша у мраку и схепоти. Хрїстянсшво з, како сви знамо, раздслѣно на различна обідества; Свако обіцество и о сымЪ ыасЪ , ши свое сведе, закое ми неЪемо нипоідо да знамо; кекЪ они говоре и вичу колико имЪ драго; Онису сами свое сведе начинили некаи сами и држе, и некаи силомЪ другима ненамеЬу. На ови дакле всши и суідеетвенни начинъ, моглисмо ими наше начиниши; Ко намЪ з могао у томе злповедати? Нїели свакЪ у своиои кући господарь? Не можели онъ свое икониде къ коемЪ му драго одЪ свои зядова привесиіпи или прикозаши, и нату .се страну кланятиї Овако свуда бива, овако и кодѣ насЪ. Гредн су люди као и остали люди, могли сусе ласно превариши као и други; а ми одЪ ни примили пакЬ се нашли у истомЪ шкрипцу : ПакЬ садЪ све друге за прелаідене држигао, а сами себе чиста као сунце. КадЪ еыо тако готова, све друге ыуідрати и судпти, иїелн праведно, и вреае већь, да н сами се-