Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

334 за та два месеца я ћу за васЪ платитпи, би нистему дужяи ни яовца дати; при тоиЪ чувайтесе да му нигца не дате узаямЪ, тому з сва мана, узаиилюе пакЪ неће да врати: и докь се годѣ добро сЪ кимЪ непозяате чувайтесе свакога! ЗафалимЬ иой, на машернѣй милости и наставлѣнїга, и кажемЪ да найвишеакосе ту уставимЪ биѣе месецЪ дана, заіцо би радЪ коликопре у Аѳонь доћи. Одведе ме Попь Марко у свой домЪ, и наћеми едногЪ младогЪ солдата далматинца кои добро гречески знаћаше:погодимга за цекинь намесець дани сваки дань у уреченичасЪ долази, и почнемЪ писати сЪ нашимисловами ну жнеречи и разговоре гречески. Ови Солдатъ учиниме сутра дань познашисе сЪ еднимЪ поіценимЪ човекоиЪ ЕрцеговцемЪ именемъ АнтояїемЪ ; кои у граду и маћаше два своя Дуйана, шрговаше сЪ свакоякимЪ воћемЪ изеленима; и шу оженѣнь добро стааше ; и ови ми крепко наложи да ни поіцо моему домаћину ниіца не узаймимЪ; иакоми іцо здйіце да речем'Ь да -су мои Новци и Антонія Шћявуна на сохранѣнїю. Пети дань мой попо зарь валя дае прегледао іца я имамЪ уторби, и видећи да ту ниіца не стой него две три киихе; неки рукописни Папири и преоблачила, запитаме при ручку, гди я мое цекине држимЪ, говорећи, да нїеГепгагібсЬіо, то есть безбѣдно, дай са собомЪ коекуда носишь, но дай, дати н сачувамЪ. Я веѣь «а то приуготовлѣнь кажемЪ му у когасу. Поцрвени савь као скувать ракЪ. И гледаюћиме накриво речеми. Сће шаіесіеиа йій’ккпга хе диейа! 1.3 тасіге $ирегіога риеі сћ’еі §а йессо, пои ті§а ’1 §а рагіаіо с!а Геппо, {Ыапіеіе рег Гсћегго! То значи: какова проклета неувѣреносшЪ з то! Маши Нгумеиїя оно іцо з рекла, нїе нимало говорила за исто, само за шалу! ћутимЂ я мислећи, шала, или не, ши башь нећешь ниіца имаши! пакЪ ондаиогледамЪи я на нѣга, башь као и онь наме, џоказуіоћиму данемаримЪ за нѣга ни за нѣхову