Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

^3==^==^^ 335 го-ву кућу: већь я ймамЪ лоцтена познаннка уграі ду а новаца у кеси то з мени досша. По лодне доће мой солдатъ, кажемЪ му цзо ми се з случило сЪ домаћинсмЪ: вели ми онь; ако ниси радЪ за ови месецЬ заъцедити три или четири цекина, можешь у граду затолико ииаши квартиръ и трапезу. НисамЪ я овде дошао да іцедимЪ но докЪ имаиЪ да трошимь; одговоримЪ. КадЪ з тако: (счепа онь мою торбу,) а ти айде са мномЪ. Проћеио крозь собу попову и.кажемо ку да ми полазимо. Стане онъ молиіни даму яечинимо ше срамоте, даће пропасши ако то чуе стара. Госпоћа; заклияѣсе да онь нїе о злу мислїо; увати за торбу пакЪ не пуіца: А кадЪли ти га лочне мой Солдатъ муіцраттш гречески сЪ нииЪ говорећи, сметесеонай, па руке кь себи; за любовь божію, моли, да не поЬемЪ гпужитисе Игуменіи! По шоме можешь ши спапати спокоянь, речемЪиу; нисаиЪ я овде дошао процесЪ терати. Доћемо у ГрадЪ кь нашемЪ Ерцеговцу , кои смеюћисе рече намЪ. Я самЪ добро знао даће то тако бити; зао зоно долъ ! Но стара госпоћадобра душа, видећигадаплачекадЪ служи Литурћїу варасе и мисли да нїе са свииЪ опакЪ. Има у граду лепь Манастирићь свете Екатерине сЪ петорицомЪ калућера; каже намЪ Антонїе да они радопримаю стране люде на кость, на неделю и намесецЪ; и будући да су безпослени могаобисе и одЪ ни ползоваши у разговору. Поћемо кь нима и погодимосе за 15. дана,, цекинь и по: И ови сви пореду суме исповедали; колико имамЪ новаца? ОдТ> кудЪ ми? и гдису? А како чую да су у Антонія шћавуяа, то-нїедномЪ нїе мило било чуши. А лениви шрбуси? Мисляхь у себи, радиби да безпослени живу и новаца да имаю! некаби учили децу као и ж, пакЬ би имали. Они манзсширићь има лепе доодке, али се