Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

374 ЛЮБИЫИ ПРЕ ДРАГИ МОЙ': ОіА'їі' Іі/ сІ\і§()йй7іоісі у.Ьи %^У1И еџтївїїеу сіг] 7Г8$ (рик'Лсоу узуегі тоіціїг ха) а\д^т! Никакова въ челавѣцѣхь нєстои бєідЪ достояна; КакаБЬ з годЪ лишћа родЂ таки ни люди! Истину ОЕОга Омирова стиха никада и нигде у животу нисамЪ тако почувствовао, како, кадЪ на толико година после, доћемЬ у мило мѣсто рожденія моега. упутимсе управь кь роднтслскомЪ дому, предЪ коимЪ наћемЪ у глубокой: старости стрица моега Грую, познамосе и пойѣлуемо Кћи стричева коюсамЪ при. сиси оставїо, она садЪ домаћица и сЪ сияомЪ великачкимЪ. ІІитамЪ за еднога комшїю чичу Мияила, нейлхага давно сепресшавїо! За другога сЪ друге сгпране чичу Лазу, и оньтакоћерЪ. Децу у неко време, и мое крстнике понзналазииЪ прве у кароши едне сЪ синоеи на жєнидбу, а друге сЪ кћерма на удаю Дечица коимасамЪ бабинѣ чувао н по пкжЪ у наручи носїо, садЪ су ол,и и машере. Етотига помисаимЪ у сєби, иди садЪ тесе калућери пакЪћешь и ти бпти човекЬ на свету! АлЪ оће паметио молхче дасе посветн и да твори чудеса по срему! Но већь іцо му драю, іцо з учиыѣно тосе неодчини: ЯсамЪ већь бїо и прошао, и свакЪће ласно погодити, да я ово више за друге него за себе говоримъ. Пре тридесешь година некасе нпко за главу не калућери; А кадь му буде толико, опеть некЪ не нагли; некЪ причека иоіце десетакЪ, кудЂ з прошло тридєсегпь некЪ ггроће н ово десеть, и некЪ се не бои да неће проћн, прошлоби да и в иоідь толико. КосегодЪ опари, а не каже дружст.ву да чорба жеже, нїе добарь задружство, а кадь онь каже после други некЪ чине ідо имЪ драго. Две веідід Чї°