Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

388 <%>питг,іцічвхрф молїшЂ га да месе проће! Шоћу я сЬ богонЂ говорити, зарь з богЪ као човекЪ. Онь болѣ види и познае гцоз у срцу коме него я исши. П. А нїелй ши жао да те рибе изеду? Я. хцаїасамЪ и я риба изео, кое чудо да и оне мене едань путь нзеду! IX. Али су рибе за човека створене, а човекЪ'нїеза рибе. Я. Акосе овде утопимо ондаћелю бигли башь за рибе и заморске раке. Душа: моя знамЪ да нїе за ни, то ми а доста знати; а за тѣло, шага урви изели та рибе мени з то све едно. П. какавь си човекЪ, дакле ши све ово за шалудржишь? Я. Нећу ши лагати, и ясе и плашимЪ и боимЪ; али да ми з могуће да се башь ни мало не боимЪ, многобиболий паметнїи бїо; и саиЪ би себе иляду пуша више почитовао. Нїели паметнїе и поіденїе ояде нестрашитисе, г ди страхъ ни найианѣ мрве нітиползуе нити помаже? П. Зарь ши за ємертЂ ни мало не маришь ? Я. МаримЪ ше веома! А да зат,о саиЪ изъ Цариграда нобегао ? Али овде моя мария нипца ми не помаже. Косе просто смерти бои, у гореиЪ страху валя да живи него зецЪ, и пивца да не чини него дасе плати, заџдосе сва7л ки божи дань умрети може. П. Кариссиме, шн 7? илиси лудЪ, илнси прави светауЪ, піако мислеЬи. Я. Да ме опростишь Господине! СветацЪ : * знамЪ да ниса.мЪ, а лудЪ неби радь бити ; али овако мислити желїоби срцемЪ и душомЪ! Сваки, не само ноидеиь офйцирь, него и найпоследни солдатъ, овако валя да ми ели, ако жели да » свога званія доешоянь’ А то ідо з ыпма поиїєно, заіцо и нами неби било? Поћуши мало добрипрелатЪ, пакЪ онда ми рече Оиісійиге ашіее Ьеаіа іііа Ьога, циа Пі асі піе чепійі! Сладчайши друже блаженъ онай часЪ кадЪ си ши кЪ мени дошао! За* молиме да акосе како могу до канавеша привући и сшакло сЪ ракїсмЪ извадити. Могу то, како неби могао! речеми да найлре нагнемЪ; и у ■овомЪга радо послушамЪ, видећи дани ерд.ечно допуійа.