Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

403 йїе предЪположити. Они люди кои неимаду зз Сбою потребу нужни новаца; анеумеду, или за пойму драго узрокЪ нису кадри стећи, били учени Фїлософи, или неучени простади, кои оде издръпати и измрляти, леже на крпетйнама и живу у непочшденомЪ мѣсту; пакЪ намѣсто ідо бисе за то стыдили и скорбили, иозцЪ се тимЪ поносе, Еоображавашћи себи изъ тога некаково достоинство; седе; и као одЪ некакви велики и дубоки наука наиргоћенимЪ лидемЪ, чине различна примѣчанія сверхъ суете богатства и новада, иогце су къ тому таково делїе, дасе ругаю онимакоисукадристећи, инесамо спокойнонои лепо живити: Таковима, свакЪ ласно може в и дитя, да мозакЪ нїе на найправїемЪ месту. Али кадЪ видимо Праведнога. Аристида', кои з све богатство побѣжденнога и прогнатога персїискога дара у руку имао, я найславнїимЪ, у свое време, яа свету владѣніемъ унравляо, да сирома укире, я дасе нейма сЪ чимЪ, по свомЪ достоинству, погребсти. КадЪ видимо божесшвенногЪ Сократа да дарове славолюбивога Алцибїада шалѣ натрагЪ. И наконацЪ, кадЪ упазимо славногЪ фодіона да саиЪ изъ бунара воду черпе и себи ноге пере, докЪ му при томЪ жена нѣгоиа хлебь м.еси и вечеру гошови, а у исто време посланниди великогЪ Александра одЪ зотра до мрака за нимЪ присшазо, молегаи заклиню да не чини Александру такове обиде, непримазоћи сто иляда Талиба, ідо иу онь на даръ шалѣ. О овимЪ, у самой веіди и истцни, великимЪ людма ко има само зрно намети са свимЪ другояче валя да мисли : а коигодЪ сЪ онима првима почне мезпати, некЪ нимало не чека дата во де у оспиталЪ луди, него некасамЪидє, ерь муе онде право мѣсто. естЪ гіаупнь у веіи,.ма /Ово ни у чему не валя заборавляти, и по овомЪ правилу о свачемЪ судити, я изреченія чини.ти „ С с % ОдЪ