Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

405 воиздатиыЂ книгами ; ісоесу; каковису люди ови книга описатели; и о чему пишу; Све шоонакаже просто ласно л чисто. Да з кмсаиЪ гледао моимЪ очииа да шїе, би за исто мислїо да она чиша неіцо изь книге. Све нисаиЪ могао разумевати, али за чисто и ясно нѣйзияо говоренѣ маломїе іцо утнцало; у овог.іЂ разговору проћу два сата, колико да и нїе ни било. КадЪ би ідо Г. Л. почео гозорити, едва би чекао да онь пр'естане и да Пути, а да она говори; дѣли божіи дань неба марїо за ручакЪ кадЪби само она беседила да непрестае: МогаосавїЬ а слободно у све то време гледати, ерь она малоби кудЂ гледала кромѣ у свой шавь. Она не бяше оно гцосе свойственно зове инглезска Лепопта; али сЪ друге стране; КадЪ би кои АпеллесЪ илирафаилЪ хотео невинностЪ, доброту, и оно блажено спок.ойєшво срца и чисту душе непорочность изобразити , нигде за исто шакозогЪ Оригинала небинашао како у образу и у логледу ове инглезскинѣ. По фторомЬ часу поставе трапезу, и доће господарь дома, мой нови прїятелЪ Мисшерь Іоань Ливи; сЪ нияісе ноздраБимЪ и почнемЪ разговараши латински , коимЪ азикомЪ онь бесеЪаше сЪ предивнимЪ краснорѣчіемъ йисправностію. ОдЪкадЪсамЪ изь Молдавїе изишао нисаімЪ бїо шако весео као у ови дань. НисамЪ ни мало знао; а башь као дае и кромѣ иоега знаня, душа у мени предвидла даЪесе одЪ овога дневи почеши тримесечное мое благополучіе у Лондону. Но како неби бїо весео, видећи на лиду и уочима ови бла же ни люди такову чистосердечностЪ и доброхотство? Као дасувіи роћени братЪ и сестра, и као дасе надусилюю коћеме одЪ ни двое любезнїе, милостивїе и'слаће гледати, гласомЪ душе исрца свога, чрезъ любки очїю свои погледЪ казуюћими какосу ради и задоволни іцоєиосе по тако давноиЪ разстанку нашли, саспіали, и видли, дасе опеть едань другога нагледаио! При ручку Г. Л. почне С с з не-