Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Господину; прїяптелЪМг. ЛнвинЂ, къ коему чеёто долазаше, и ту самЂсе сЪ нимь познао. Изь нѣгова писиа видишїе даз ояь жєлїо мени по возможности своей помоћи [и самЪ небудући богашЪ] но нїесе усудїо , за не повредити „ како пішіе,, мою яѣжностЪ; ибо поизена и благородна орда суде по себи да нїе свакомЪ ласно дарове примати: И то, іцосе у,' присутствію нїе усудїо учинити, нїесе могао побѣдити ни уздержати да у отсутствію не исполни. На ови деликатни начинъ даты, то, у очима ояихькон пристойно о веіцма суде, возвишава нѣгови 5. гинеа дѣну сверхъ педесетЪ реди толико. Четверти дань доћемо у ХаибургЪ, овде зауставимсе кои дань, прво за писати моимЪ прїятелѣмЪ у Лондонъ. Явити имЪ дасамЪ благополучно море прешао, и благодаритн на нїовон доброты, фторо за прегледати ови знамениты купечески градЪ и лепа наоколо мѣста. ОдавдесамЪ свимЪ моимЪ прїятелѣмЪ писао. Г. Лудинїану Еллински Г. Кавалеру ФордайуЪ и моему предрагоиу Мистеръ Лнви, Мг. Іанзон}і, Кларку и Г. Гулїелму Балїоту латински; коя писиа кадЪ би вамЪ хопіео сва спрїобш;ити, билоби вамЪ [може биты] много читаши: Два обаче гцо самЪ инглезски писао; едно учителници и благодѣтеляици моей Госпоћи Ливи, а друго Г. Торнболу, нораиЪ превести и спрїобіцити вамЪ: загцоћета изъ ни найболѣ моћи познаши моя достодолжна чувствованія къ онтшЂ блаженимЪ, великодушнымъ и бож’шмЪ на лицу земному людна. БЛАГО*