Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

418 нїо, овосе, мора искати. СеднемЪ и напишемЪ лисио; и ако не вѣруете, ево вамЪга! Читамше, АЮБИМИ Й ГГРЕДРАГИ МОЙ ГОСПОДИНЕ ЕПІСКОПЕ! Шо рекосмо то фала богу и учинисмо; я Франйїю и Инглитеру благополучно обиЪо, и садЪ вамЪ питемЪ изъ средЪ Беча. у ови часЪ би вамЪ се могао заклети да самЪ већь наумїо примиритисе наедномЪ мѣсту,акомемоя кудЪ силомЪ не одвуче судбина. Ово иоіцЪ аколш достанебуде, ни самЪ већь незнамЪ гца би мисе хотело. Но, премЂ дали почти неостае ада би желїо; ншца манѣ, толикосамЬсе рєди преварїо, да кь тому неби смео себи вѣроваши башЪ да се живь посветимЪ. Садь за садЪ ни заадо толико немаримЪ него да* ми а 42. дуката у гошову новцу. Ако мои дланови тако право погаћау као попа Маука носЪ, безъ сумнѣнїя неће година проћи, а яћу вите него мїе одЪ пошребе новацаииати, ерЪ ме све сврби кадь десни кадЪ леви длань. Може ко ласно помислитп да самЪ я садЪ башЪ као Омировь витезь одЪ Сциле утекао, а упао у Харнвду; то есть, дасамсе едва страсти путованя избавїо , и на ма за тимЪ у ыедугЪ сребролюбія запао; и дасамЪ у овомЪ ,послу драви отацЪ МаукЪ, коега, носЪ неби тако сврбїо да му вино нїе мило било; кое, какоби му на умЪ пало [а честоби подало] тай часЪ бига и сирома носЪ за неволю йочео сврбити. Правда подобань з одЪвєћь, по несрећи, прикладЪ, и знаци се, више него би и самЪ радЪ бїо, показую еднаки: АлЪ яеками даже