Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

420 фи Д.'Л П'і ■ г1, і молїо развѣ, когавесма любииЪи почитуеіаЬ, осшаемЪ и проч. у бечу. Окт. 1785. Ово писмо напишемЪ у едну неделю по ручку; сЪ намѣреніемъ дага сутра дань на погцу дамЪ, кадЪ етоти два моя ученика доћу зватиме да идемЪ сЪ нима у лредградїяпросдатисе: Едань з цариграћаниыь, Григорїе МаврокордатаосЪ, а други изь Ѳесадонике Ѳома ПапазоглусЪ. Задишаюие о чемЪ з писмо и кому ? А кадЪ чую почну жалитисе на ме, заіцо да носимЪ суетно попеченіе, а не кажемЪ нима свою потребу. Сутра дань даду ми банкоцедуле одЪ 200. ф. л одужимсе, и тако ово писмо остане. Чиняшемисе да ниСамЪ изь беча ни издазїо, као дасамсе ту родїо и наумїо жизошЪ провести. На идућѳ лето имаосамЪ неизказану радостЪ видиши у бёчу любимога Г. Лузинїана, коисе тада воззраіцаваше изь царяграда за Лондонъ. Друге године зовнеме мой предрагиГосподарЪ Максимъ куртовичЪ да и нѣговимЂ кћерма Маріи и Хрнстини на францезскомЪ и талїанскомЪ ззикамЪ лекцїе предаемъ, іцо я-едва са свимЪ срцемЪ дочекамЪ. Опредѣлимо сатЪ одЪ п.до 12. какосе лекцїе сврше, носисе зло на трапезу, мораиЪ остати на ручку. РечемЪ едномЂ честной н разумной госпоћикуршовића, молећгао, дамидозволи у други кои сашЪ пре или пѳсле подне долазишн и моимЬ ученицамъ лекцїе давати: Сваке неделѣ кодЪ васЪ, кадЪ нисамЪ гди позватЪ, ручати; то може бити, али сваки данЪ не: разве ако оћепіе да сваки дань сЪ вами ручамЪ, о другой плаћи за лекцїе некЪ нейма речи. Докаже она то своему супругу, и сутра дань одговорими; дасе мене ради већи ручакЪ не гошови, дасе нїова дєца и при ручку у разговору ползую,' но будући да самЪ я одЪ већь ісгироІоГо [совѣстань] а оно некЪ будє како я оћу, то есть наука за рану.