Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

кажу 'вдасу учени народи и паиетни люди на євехпу мислили; вдали ми еле; али кадЪ нима бёєедимЪ, предЪставлямисе као дасе у туће невдо ггачаиЪ: А како вдо сЪ овимЪ проговоримъ, коега ни повдо не могу паишишн кадЪ самЪ и како научїо, и зато, рекаоби дасе а самномЪ иродїо, или дасаига изъ прсїю матере мое изсисао; какотн сЪ нимЪ вдо проговоримъ етотиме у средЪ мое куће, у моему правомЪ елементу, гди сЪ свонм.Ъ свойственнимЪ воздухомъ дишемЪг Саврши басне; дай иовдЪ кое писмо : А кадЪ и ова доћоше на край, изкћошепредаме некахова предивна инглезска изреченія. ОпитуемЪ, билисе ово како дало нашимЪ представити речма?. Неизказано лепо и чисто. Доброби докле било дасе вдогодЂ, ако нивда, за Примѣрь преведе,, вдое годЪ управь Лепо, Добро и Полезно', кадЪгае више болѣ бива ,, А да ко зна те ово мало послужи за наиаму дасе сЪ временомЪ многи ко полакоми инглезски научити, пакЪ ће онда овогЪ добра бити и вмше; Ове мисли и упражнѣнїя случиласумисе данасЪ по додне, ходаюћи сЪ едномЪ лепомЪ инглезскомЪ книгомЪ по ПозенсЪ- Гартену. У исто време погледамЪ око себе, видимЪ различна древеса Трешаня и Вшианя, и помислимЪ. Людибн могли жизити и безъ вишаня и безъ ягода, и безъ други многоразличыи воћа; али онд® гди и з богатодаровита божія десница насадила, крайняби лудостЪ чловеческа била кадЪ й неби на свою рану и услажденіе употреблявао; мислеѢи да нису за нѣга него за саме врабце! Какосу дакле ова воћа пріятна и полезна гортану нашему і несравнѣнносу полезнїе ове Сентенцїе [Сиисли или Изреченія] Срцу нашему, уму и души. НекЪ иде дакі - и на ово едань табакЬ или два, Не само велика господа него и сєлянирадо ружпцу и остало лепо имаю цвеће, и у време ручка на 'трапезу и полажу. Завдо неби и я сЪ овахоІинЪ прекраснимЪ невенуїпшЪ иво вѣкимиришу ЬииЬ