Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

Зія.чЬ цвећемЪ конацЪ книжице мое украсїо? Примите дакле усердно любими читатели, уинога пролећа, изъ прекрасни англійски садова и поля Сасу Любичицу и леггу ружицу, и украшуйт» сЪ ника Срце, умЪ, и Душу вашу! Говори умѣрено, но чисто и разумно ако желишь даси досшоянЪ слушаня. Естество намЪ з -дало едка уста и за зсти сЪ нима, и пиши, и беседшпи, а диауа само за слушати; изъ овогасе види да найвише валя слушати, и о свачемЂ ідѳ чуемо разсуждавати. Иоіце кь тому два Уа ииано , за слушатишо и една и друга беседи страна, и тако судити ,, Ко мисли дае врло паметань,оньиного говори, акоеуяравь паметань нежа кадЪ много говорити, заџдо мора здраво яислити о оно.мЪ ідо говори „ кадЬ си на само, тада мисли много какоси до садЪ сЪ людна беседїо, каколићешь у напредакЪ; заідо у време разговора, нїе право дасе други гризу и муче, чекаюћи докЪ имЪ ти цдо паметно измислишь и мзійУДирашь „ Зао човекЪ кадЪ види да други на само говоре онь мисли дасе ту онѣму неіцо зло говори; високоумань и лудь [овису весма на близо] мисле да ни фале; а добарь и паметань ницзаотомЪ не кисли, завцо незна ідаће.у.мань човекЪ и мало говорећи каже ц}о да валя, а неразуиань иного говори, а ниш;а добро незна казати •— Потреба з савршено познати онога, сЪ кимЪ ко оће да говорикако мисли. — угодиши другима у разговору, не состоисе толико у показиваню свога остроумія, колико у познаванюнїовога — Зли обичай всегдашнѣганротиворечїя квари найлепши разговоръ, и можесе назвати прави ошровЪ собесѣдованія. — Ниіда нїе важнї'е него примѣри дѣла, люди у достоинствамъ; ибо акосу добри или зли, привлаче многе кь подража. нїю. — ЧловекЪ у благополучію неможесе ласно дісправити одЪ свои погрешака; заіцо дохЪмусего дЪ