Економист

донета на конгресу по четвртој теми, наиме: „Пласмани треба да испуњавају три главна услова: да су сигурни, да су ликвидни и да су плодоносни. Ни један пласман напосе не може потпуно удовољити сва три услова. Стога следи, да пласмани морају бити подељени на разне категорије, тако да у својој целини одговарају трима постављеним условима. Задатак је сваке поједине установе, да удеси састав свог ропекеш е-а, према месним и народним потребама и могућностима, у складу са законским прописима или, у колико тих нема, са својим статутима“.

Нарочито интересантна за нас била је расправа о трећој теми: „о заштити штедње емигранаша“. Будући, да су била на конгресу заступљене и државе са великом емиграцијом и оне са великом имиграцијом, морало је доћи до резолуције, која претставља средњу линију на том пољу, на име: „да нити земља емиграције у погледу уложака у иностранству, нити земље имиграције у погледу њиховог слања у домовину не праве сметње и запреке слободном извршењу воље и диспо“ зиције исељеника.“ У четвртој тачци резолуције о истој теми постигла је Италија као земља најјаче емиграције важну кон-

цесију, на име: „да Италија и земље, које се налазе у сличним приликама, т. ј. које имају јаку емиграцију и велике економске интересе у иностранству, а имају такође расположивог капитала, да те земље оснују, наравно у складу са локалним зако“ нима, кредитне установе, ито националног карактера у погледу њиховог капитала и њихове сврхе. Те установе имале би два главна задатка, који не искључују ни друге, а то су: прикупљање исељеничких уштеда дотичне народности и њихово пласирање у предузећа корисна за исељенике у колико ови не желе шиљати своју имовину кући. Те установе нека се оснивају уз сарадњу и учествовање националних штедионица, када је то могуће, пошто су оне одређене за ту функцију. На сваки начин потицај и намјера скопчана оснивањем таквих институција нека буду удешени тако, да могу постићи своју сврху. Коначно тамо, где то дозвољавају прилике, нека те установе узму облик и врше функције фидуциарних установа, и нека се баве такође соцнјалним осигурањем у вези са домаћим установама.“ Исељеника имамо довољно али настаје питање, како наћи расположиви капитал» Будући да смо земља, која оскудева капиталом, једини начин за установљење таквих уста“ нова у земљама са јаким бројем наших исељеника био би, да би имућни наши емигранти, који не кане вратити се у домовину скупе капитал потребан за такве установе, и позову на сурадњу наше новчане заводе, који подржавају јаче везе са земљом наше емиграције.

У.погледу наших емиграната важан је и закључак кон“ греса „да се повери Међународном Органу за студије и