Економист

сурадњу између штедионица проучавање питања увођења у живот међународне уложне књижице као и да исти одреди оне установе, које су било по својој организацији, било по законодавству, позване, да међусобним утаначењем потраже начин, како би се таква међународна уложна књижица ставила у промет. У међувремену нека тај орган настоји, да дође међу појединим земљама до споразума на основи конвенције француско-италијанске од 20. јануара 1906, с тиме, да се поступак још више уједностави и убрза,“ По мом скромном мишљењу би Поштанске штедионице, које постоје у свим културним земљама као државне установе биле у првом реду позване за стварање међународне уложне књижице, пошто располажу са највише експозитура т. ј. скоро свима поштама на свету, и на сличан начин како се обрачунава међународни упутнички промет. могао би се обрачунавати и међународном штедњом промет. Гаранција држава осем тога предистинира Поштанске Штедионице на вршење таквог промета, који би се између приватних установа компликовао.

Шта можемо научити из закључка међународног конгреса штедње у Милануг У првом реду, да је дужност наше државе, да посвети што већу пажњу штедњи, јер нам дугогодишња организација штедње западних држава најбоље доказује њену важност за развој благостања културе и привреде у земљи. У место скупих зајмова у иностранству за нашу младу индустрију и привреду, могао би се знатан капитал сакупити у земљи организовањем штедње. Данашање стање организације штедње у земљи веома је жалосно, јер несавесни новчани заводи нагодбама односно стечајима упропашћују оно, што школа и просветна пропаданда унапређивањем штедње саграђују. Даље нека се и код нас створи нарочити закон за штедионице. Мишљења сам, да не можемо помоћу закона скоро достићиу организацији штедионица западне државе, у којима је већ иза 100 година штедња заштићена. Дух времена потпуно се је изменио, и тешко ће нам бити наћи добротвора који ће пристати да ангажују свој капитал за оснивање штедионица, од којих лично не би имали користи. Дозволи ли се пак оснивачима удео у приходима штедионица, онда нисмо створили штедионице већ новчане заводе односно деоничарска друштва, која ће сву своју пажњу поклонити што већој заради. Штедионице на добротворној бази, које постоје код нас једино на подручју Словеније и Далмације, на основу бившег аустријској регулатива, не можемо створити у доба, у које су послератне прилике, измениле менталитет народа. Не преостаје дакле ништа друго, него да држава законским путем заштити улагаче и ограничи примање уштеда на одабране новчане заводе, који одвајањем нарочитих резерва за штедне улошке и примањем појачане