Економист

70

државне контроле пружају улагачима довољну сигурност. Ови би се заводи морали на сваки начин изузети од фамозне банске одредбе о принудном равнању, која је упропастила већ толико штедних уложака, а у стечајном поступку морали би се улагачи на штедњу нарочито заштитити. Угарска јеу „централи новчаних завода“ успоставила најефикаснију заштиту својих штедних улагача, јер ни један новчани завод не сме да прима улошке на штедњу, који није члан те јавно правне установе; сви чланови централе новчаних завода пак стоје под њеном контролом, и за случај да пропадне који новчани завод, иста је законом позвана да изврши његово принудно равнање.

На тај су начин улагачи заштићени у Угарској том установом и у случају стечаја депозитних банака, јер иста као пола државна пола приватна установа не пристаје на лажне аранжмане и нагодбе, који упропашћују уштеде најнижих и средњих слојева народа, да би спасли иметак богатих акционара.

Надајмо се да ће и код нас организација штедње путем поштанске штедионице барем неколико допунити осетљиво помањкање нарочитих установа за штедњу и то тим више што држава, својом законом одређеном гаранцијом, ослобођава улагаче сваке бриге односно сигурности и ликвидности њихових уложака.

Д-р Фр. Павлић

Уплата акција рентом ратне штете.

Пример Српске Репарационе Банке, о којој је било писано раније у „Економисту“ (в. Бр. 12. од децембра 1924. год.) нашао је већ свога подражавања. дознајемо да је Министарство Трговине и Индустрије одобрило оснивање једног новог акционарског друштва у Крагујевцу, које има за предмет деловања подизање индустрије. Начин уплате акцијског капитала идентичан је са оним Репарационе Банке; наиме, примају се за уплату акција обвезнице ратне штете и то по курсу од 200 динара с тим да 180 динара има да се употреби на уплату акција, чија номинала износи толику суму, а остатак од 20 динара употребиће се на уплату оснивачких трошкова. |

Они који желе успеха овом друштву морају му пожелети да га има много више него ли Репарациона Банка коју