Економист

75

У тренутку, кад је изгледало, да је Народна Банка, за сада бар, напустила идеју о максимирању каматне стопе, главни управни одбор банчин, у својој седници од 22 децембра 1924, донео је одлуку:

„1) Да идеју о смањивању каматне стопе код домаћих новчаних завода не треба напуштати;

2) Народна Банка има право и дужност да води рачуна о томе колику камату ниплаћају њени клијенти-новчани заводи-и колико камату плаћају, ma да према томе и одређује, даје или одузимв већ дате кредите новчаним заводима.

3) Да би Народна Банка у послу кредитовања могла знати колики се интерес сматра и кад за оправдан, те да би према томе упутила и своје кредитовање, потребно је да се створи било једна установа, састављена из самих новчаних завода, која би повремено одређивала са пристанком Народне Банке висину оправданог активног и пасивног интереса, било да се то и без сталне установе чини на који други начин;

4' Управа банчина сматра за сада да би максимални интерес активан требало да буде највише 129/; са 1/29/, провизије, а пасивни 109, и то све донде док се новчани заводи-клијенти банчини споразумеју о начину одређивања приватне камате:

5) Новчаним заводима-банчиним клијентима-оставља се рок до 10 Фебруара 1925 године да постигну међусобни споразум. У том ће циљу Централа банчина и банчини филијали позвати новчане заводе — своје клијенте — да се састану у банчиној згради и ту ће им саопштити одлуку Управе банчине и позваће их да о тој одлуци размисле, споразумеју се и закључак саопште писмено Управи банчиној.

6) После 10 фебруара 1925 позваће се у Београду конференција којој ће присуствовати по двл изасланика новчаних завода из Београда, Загреба и Љубљане. Тој конференцији могу присуствовати по један изасланик и из места осталих филијала'банчиних, ако то новчани заводи из ког филијала желе.

7) На тој конференцији донеће се дефинитивни предлози, који ће се поднети Главном Управном Одбору банчином на одобрење.“

3. Утешно је, што се држава више не задужује код Народне Банке, али је мање утешно, што се њен дуг никако не смањује. Шелокупно државно дуговање износило је на дан 31. децембра:

1922 1923 1924

(У милионима динара) За откуп крунских новчаница 1268,4 1199.7 1186,3 На бонове обрт. капитала 967,2 961,6 966,3 На бонове по ванр. кредитима 2.000 2000 2.000—

Укупно 4.235,6 4.161,3 4.152,6

Дуг за откуп крунских новчаница отплаћује се, за сада, само зарадом која припада држави. Докле је у 1923 та сума износила 39,8 милиона, у 1924 не износи више од 13,4 (скоро