Економист

76

трипута мање). Зашто је тако, видеће се тек кад буду објављени целокупни завршни рачуни за 1924. Овде је потребно само учинити једну коректуру. На дан 30 новембра 1924, рачун за откуп крунских новчаница износио 1.208,2 милиона динара. Значи да се у току 1924 повећао и то још јануара месеца. Према томе, отплаћено је стварно око 22 милиона (колико је, ваљда, учешће државно у заради), или према стању од 1923. та је отплата мања. По буџету прихода, међутим, предвиђено је 30 милиона. По овоме би се дало закљути да је чиста добит банчина за прошлу годину мања него 1923.

Зајам државни на бонове обртног капитала повећао се прошле године и сад је скоро на истој висини као 1922. Дуг од две милијарде (ванредни кредити) непромењен већ три године.

4) У прошлој години (до краја априла) био је последњи рок за уплату треће рате по акцијама. Калишал, према томе, износи крајем 1924 год. 25,4 милиона према 22,1 милиона у 1923. Резервни фонд повећао се од 5,3 милиона на 5,8 милиона динара.

5.) Опшицај новчаница износио је на дан 31. децембра:

1922 1928 1924 (у милионима динара) 5.039,8 5.790,2 6.001,5

Прошле године неколико је пута циркулација новчаница прешла шест милијарди. Према 1923. повећање је 210 милиона, а према 1922. скоро једну милијарду. Упоредо са повећањем оптицаја, расло је и покриће. Према стању крајем године, метална подлога је износила:

1922: 1928. 1924. 6,97 То ПУН

Ако би се тај однос металне подлоге према суми новчаница у циркулацији, довео у везу за курсом динара, видело би се, да је динар котирао у Цириху:

крајем 1922. франака 5,60 i 1928. 5 6,40 = 1924. i 7,80

Из досадашњег искуства зна се, да на курс динара утичу и многи други узроци, те према томе није покриће његово од пресудног значаја, ма да се у прошлој години

највише приближују једно другоме. | Н. Ст.