Економист

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Милорад Зебић, инспектор Министарства Трговине и Индустрије: Занови и расписи о акционарским друштвима с упуством и објашњењима. Данашње жалосно стање нашег законодавства, где свака покрајина има своје законодавство, чине овакву збирку неопходном за правне практичаре и пословни свет. У једној свесци спретног формата, са око 200 страна, сакупљени су сви прописи који се односе на акционарска и осигуравајућа друштва и важе у нашој Краљевини, рачунајући ту не само законе, него и све наредбе Министарства Трговине и Индустрије које је надзорна власт над тим друштвима. Могло би се. замерити стране једино, што је пропустио дау збирку унесе Акцијски Регулатив који важи и данас за акционарска друштва у Словенији и Далмацији.

Писац је, осим дужности да сакупи сав разбацани материјал, примио на себе још много тежу и незахвалнију дужност да анотацијама објасни наш конфузни и пун недостатака акционарски закон од 1896. године. Те напомене ће, нема сумње, представљати врло користан упут свима оним који, било као оснивачи акционарског друштва, било као чланови управног -или надзорног одбора, било најзад само као акционари, буду морали дасе упознају са правном структуром и функционисањем таквог друштва.

Статистика спољне трговине Краљевине (6. Х. 6. за 1923. годину, Београд, 1924. Државна Штампарија. Цена 100 динара.

Генерална Дирекција Царина издала је још пре два месеца детаљан преглед наше спољне трговине у 1923. После упоредног прегледа увоза и извоза од 19:9—243. године, долази посебни део

писцу ca TC |

| увозне и извозне трговине, по арти| клима, земљи порекла и дестинације | итд. Најзад, у трећем делу износи се | преглед царинских прихода,

Како наша државна управа и Народна Скупштина обраћају слабу пажњу на статистику, мора се признати да су пољопривредна и трговинска статистика прилично уређене, имају довољно кредита на расположењу и у стању су да своје публикације пружају на време.

Добро би било, да се при штзмпању трговинске статистике, у једном уводу објасне принципи, којима се управа руководила при скупљању материјала, сређивању и објављивању података. У једној напомени речено је, да овога пута увоз на рачун репарација није урачунат, да се не би вредност увоза повећавала, пошто за ову робу није плаћано готовим новцем.

Исто тако потребно би било, да се објасни како су рачунате цене увозне и извозне робе и шта је било меродавно при одређивању земље порекла (код увоза) и дестинације (код извоза). Пада у очи, на пример, да се на стр. 38 означава, да смо увезли сапуна (тариф. бр, 186) из Грчке 1,190.205 кгр. у вредности 12,817.724 динара. Кад се зна, да Грчка нема развијену индустрију сапуна и да мн овај артикал увозимо највише из Француске и Енглеске, онда је ово очигледна погрешка. Та је роба, вероватно, дошла преко Солуна, али није грчког порекла. Код соли (стр, 35, тариф. бр. 202,а) нама изгледа да је вредност висока. За со из Румуније и Немачке рачуната је цена преко 1,50 динар од килограма. Међутим, колико је нама познато, Управа Државних Монопола не плаћа више со од 1 до 1,10 динара. У последње време има чак за '0,80—0,90 жин. Код увоза шећера фи-