Економист

CC O

дакле, да Парламенат не жели да се држи уског рада, предвиђеног Уставом и Пословником, већ отпочиње своју стару праксу. -

У питању које нас интересује, пракса нашег законодавног тела врло је интересантна. Немајући никаква овлашЋћења, али исто тако никаквих препрека у Уставима, законима и Пословницима Народних Скупштина, наш је се законодавац, по угледу на стране законодавце, ради брзог провођења извесних законодавних реформи, обично и свестрано послужио буџетским овлашћењима. И он је се изгледа уплашио дуге законодавне процедуре, па је похитао, да у закон о буџету убаци извесне одредбе које никакве везе са њиме немају.

Ову је праксу наш законодавац упражњавао много година пре рата, — управна власт, подносећи законске пројекте о буџету захтевала је да јој се примеи изгласају извесна овлашћења од стране законодавне власти, и ако она немају никакве везе са законом о буџету, због извесних неодложних државних потреба. Али се и наш законодавац, слично француском законодавцу из 1913. год. нашао побуђеним, да ову праксу ако сасвим не спречи, оно бар трајање закона донесених на основу ове праксе, ограничи на једно тачно одређено време. За разлику од француског законодавца, који је овакву праксу онемогућио једном одредбом у финансиском закону и Пословнику који није закон, наш законодавац је у једном правом закону, закону о рачуноводству, од 6. марта 1910. год. проширеним на целу Краљевину под датумом од 22. маја 1922. год. (Службене Новине бр. 148. од 7 јула 1922. год.), у чл. 46. донео следећу одредбу: „Сва овлашћења унета У годишњи финансиски закон важе само за годину за коју је он и одобрен. — Ако се буџет продужава по чл. 174. Устава, онда се истовремено продужавају и овлашћења унета у финансиски закон, осим оног, која нису предвиђена у предложеном финансиском закону за следећу годину“.

Што је интересантно подвући, наш законодавац из 1910. год. никаква ограничења није у горњим одредбама навео, већ је изриком рекао, да овлашћења важе колико и финансиски закон у коме су донесена, т. ј. нормално само за годину за коју је сам тај закон одобрен. Горња одредба се дакле односи на сва овлашћења у опште, па била она фишансиског или ма