Економист

178

Тај програм није био само празно слово на хартији, поште је то друштво имало врло велики утицај на политику Аустрије. Може се поуздано мислити, да су у великом царинском рату који смо ми имали са Аустријом, због нашег увоза. и извоза, ти велики пољопривредни савези утицали много. на политику Аустро-Угарске монархије. Ми налазимо, одиста једну занимљиву тачку у програму поменутог Савеза, контролу над увозом стоке. Они су имали да одређују да ли ће се наше свиње увозити живе или заклане, да ли ће преглед бити код нас на граници или у Пешти. Такође, у њиховом програму била је забрана берзанске трговине са земљорад· ничким производима.

После рата привредно организовање сељаштва почиње“ добијати један нов карактер, и оно даје нашем времену један нарочити печат. Земљорадници почињу увиђати потребу да се организују сталешки, стручно. Они се мало по мало ослобођавају индивидуалистичког и партикуларистичког духа који је обележавао психологију сељака и од њега чинио један статички, непомичан, консервативан и реакционаран елеменат. Рат је прошао преко поља и села, и убио је много од ранијег анархичног индивидуализма. Велике буре које су прегрмеле преко глава, пробудиле су једно осећање солидарности о коме раније није могло бити речи. То важи не само за богате сељаке, који су данас много свеснији својих интереса, већ и за најамње раднике у земљорадњи, који се нагло почињу организовати, нарочито у Француској. Разумљиво је, што су поседници земље дошли први до идеје о организацији: њихов виши социални ниво допуштао им је да се снађу у друштвеним односима и да виде своје праве потребе. Њих је, затим, много мање, и они се лакше окупљају у синдикате и савезе. Зато су могли доћи и до земаљске или националне организације у границама читаве једне државе.

Радничке организације на селу новијег су датума: њих управо нема пре почетка нашега века. Морао је да им претходи речит и поучан пример радничких синдиката у варошима. У Немачкој те организације су 1909 године добиле политичко и партиско обележје социалне демократије, док се 1912 године нису претвориле у хришћанско-социалистичке син-