Економист

179

дикате. Њихово развијање је било врло тешко. Разлози Hpoстора и психолошки узроци, каже '5Ккаћен, спречавали су развијање синдиката на селу. „Земљораднички раденици су растурени преко целе државе на милионима имања, и теже се организују него радници окупљени у варошким фабрикама. Затим то су најчешће неписмени и неуки људи, међу којима има необично много жена и младића, који чак и кад се нађу заједно у вароши више воле да остану изоловани. Социалистичке идеје наилазе код тог елемента врло рђав пријем, пошто сељачком раднику апсолутно недостаје пролетерски. инстинкт“. Циљ његовог економског и политичког напора није диктатура пролетаријата, већ жеља да стекне сељачку егзистенцију, и зато се креће путевима који су сасвим супротни социализму.:

Појмови су се, међутим, прилично изменили од светског рата на овамо. Рат је огромне масе мирних земљорадника, кренуо са села, и многе је одатле дефинитивно ишчупао. Одиста, примећено је велико напуштање села, и што је можда важније, одлучна промена у менталитету оних који су на селу остали. Као војници, сељаци су прошли села и градове, били на више фронтова, долазили у додир са најразличитијим елементима, видели пуно нових ствари, читали новине или суушали вести из целога света. Одмах после рата, мешање варошких и сељачких радника било је веће но икад. Под утицајем. револупионарних идеја, у Немачкој иу Аустрији, сеоски радвици почели су се удруживати јаче него раније.

Број чланова Немачког Савеза Земљоделских, шумарских и виноградарских радника и радница снажно је порастао док се доцније није претворио y Dentscher | апдађенегуеђапа (Савез Немачких сеоских радника).

Друга једна сличиа организација „Централни Савез шумарских, земљоделских и виноградарских радника“ (доцније Сетитајуеђапа дег Гапдађенег) који је обележен Хришћанско — Националним идејама. показује много мањи број чланова. Оба ова Савеза признају штрајк као своје борбено средство. Само док први Савез употребљава штрајк за све циљеве (па дакле и политичке, други се зауставља на економским циље-

: Цит. у Асгагроник од Ог. Нептапп 5ећи егл—9сћгаНепћојеп, стр. 240, Јепа, Fiseher, 1924. Вид. такође 211—242.