Економист

258

Царина. Давање одобрења стављено је Т. Дирекцији Царина само ради јаче контроле да би се отклониле евентуалне злоупотребе. Следствено, у тач. 5 одељка [1 поменутога решења није реч о неком дускреционарном праву Г. Д. Царина, већ само о јачој контроли коју она има да води у погледу увоза полупрерађевини, Најзад, за питање о томе шта се има сматрати за полупрерађевину а шта не, није надлежан Министар Финансија, одн. Г. Д. Царина, већ Министар Трговине и Индустрије.) М сходно пресудама Савета у овом смислу жалиоци су добијали повраћаје наплаћене царине. Ипак је дотично решење и поред ове за фискус и привреду значајне колизије у гледиштима надлежних власти, остало и даље неизмењено и у томе, све у очекивању да ће се ускоро законом о општој царинској тарифи радикално решити и царинскоиндустријско поступање. Донето у знаку „обнове земље“ и да важи привремено решење Ц. Бр, 61602/920 ово је у петој години свога важења. Јасно је, дакле, да нам царинско-индустријски режим није био добро редигован, ни складно примењиван, ни више савремен и оправдан.

А компетентно мишљење о примени и важењу обичних уговора јесте ово: 3

Ти уговори нису дали жељени резултат зато у главноме што наша администрација није била довољно одлучна и еластична да у њима са дотичним земљама уговара потребне измене.

„Наши меродавни фактори нису имали формирано мишљење ни о основним линијама наше будуће трговинске политике.“ Неодлучни у питању забрана, меродавни фактори били су још мање одлучни у питању царина, тим мање што још нисмо били приступили изради нове аутономне царинске тарифе. — Отуда у поратним уговорима великих празнина, које се све јаче осећају. Због тога што је питање забрана остало нерешено, у уговоре је унета одредба да уговорне стране, „по потреби и по своме нахођењу“, могу заводити извозне и увозне царине, са малим изузетком у уговору са Немачком. да се неће декретовати увозне забране за робу

!) Др. Дан. Данић, „Тумачење Државног Савета за примену решења. Ц. Бр. 61602, „Економист“, бр. + 1924. стр. 329—830.