Економист

212

зимо, обиље у обртном капиталу, и марљиво траже добре клијенте, да им га ставе на расположење.

При свем том индустријска криза није ни у колико попустила, на против, она је данас и јача но пре годину дана, — значи, да се оскудица у капиталу не може окривити за данашњу кризу. =

Па ипак се у горњем наводу налази нечега врло тачног, само рђаво формулисано. Стање новчаног тржишта има јака удела у данашњој кризи, али не због апсолутне оскудице у обртном капиталу, већ због високе интересне стопе по коју се капитал може добити на кредит. Свако индустријско предузеће које може пружити сигурне гарантије, може данас добити код новчаних установа довољно капитала, али оно не налази свој рентабилитет да плаћа интересну стопу која му се тражи, — те мора редуцирати свој рад и поред капитала који му се нуди'). ,

Ад 2. Што се тиче оног приговора о недовољној царинској заштити, он је само делимично тачан. У том погледу стање стоји од прилике овако.

Апсолутно недовољна царинска заштита постоји за оне гране радиности, које предратна Србија није имала. Објашњење је просто. На нашу целу територију распрострта је, одмах по свршетку рата, стара србијанска тарифа. Ова као таква, даје довољну царинску заштиту оним индустријским гранама, које су постојале и у предратној Србији, и које је и онда требало штитити; али она није предвиђала заштиту и за све оне гране, којих имамо у новој Краљевини, а којих раније нисмо имали. У овом положају недовољне заштите налази се, примера ради, сва металургија.

(С друге стране царинска заштита постала је недовољна, и то готово на целој линији и услед тога, што се царина која је предвиђена и срачуната у злату наплаћивала у папирном динару, уз непотпун доплатак ажије. На овај начин извршено је — додајемо одмах уз повреду законских прописа — интегрално спуштање царинских стопа (сем луксузних

1!) Не улазимо у суптилну дискусију по питању, да ли се висока интересна стола има, и у којој мери, сматрати као последица педовољне циркулације, а у којој мери као последица других узрока.