Економист

273

артикала, где је то спуштање кориговано луксузном таксом). Тако на пр. при стварној ажији од 1500%/, а при царинском ажијском доплатку од 1000%//, — све су царинске стопе биле редуциране са '/,.) -

С обзиром на горња два момента приговор на недовољној царинској заштити може се с правом обележити као тачан. |

Али, и тежиште овога питањи биће свакако овде, царинска заштита постала је недовољна поглавито услед тога, што су се производни трошкови наше индустрије у току времена — као што је већ изложено — повећавали, док су продукциони трошкови њених конкурената у иностранству остали исти.

Ствар је у овоме.

Висина заштите одмерава се према разлици продукционих трошкова, т. ј. царинска стопа мора покрити ту разлику. Према томе царинске стопе, које су у своје време могле бити потпуно довољне, постале су недовољне од оног момента, када су се код нас продукциони трошкови повећали, те се томе следствено повећале и разлике продукционих трошкова,. Да споменемо, најзад, да је раније довољна царинска заштита могла постати недовољна и услед тога, што је при супер-продукцији на страни, страни продуцент почео извозити веће количине, а нарочито из држава са девалвираном валутом будући да је овде ажија дејствовала као једна врста извозне премије.

Ад 3. И приговор односно „неуређеног и скупог транспорта“ могао би се само. делимично обележити као тачан.

У том погледу ствар стоји овако.

Железнички подвоз, као у осталом и све друго, јако је поскупио после рата; али, ако се упореде подвозни ставови на нашим, са подвозним ставовима на жељезницама у другим државама, долази се до сазнања, да су наше железничке тарифе и за путнике и за робу знатно ниже но железничке тарифе у другим државама. У овом погледу, дакле, не може

") Једва је и потребно да напоменемо, да овде спуштање царинских стопа иде паралелно с падом динара: при већој ажији редукција царинске _ стопе је већа, при мањој ажији мања,