Економист

274

се чинити никакав прекор нашим железницама; и једино што би се можда могло поправити то је да се учине извесне ко"ректуре у тарифирању појединих артикала.

Друкчије стоји ствар са паробродским тарифама.

Наш бродарски синдикат поставио је, како изгледа, себи за правило, да своје подвозне тарифе одржава на висини железничких тарифа, које спушта само за случај да је на то натеран путем конкуренције, и кад се има на уму, да подвоз водом треба увек да стаје знатно ниже од подвоза сувим путем, то је у овом погледу приговор о претерано скупом транспорту на свом месту.

III.

У излагању које претходи утврдили смо узроке, услед којих је наша индустрија дошла у критичан положај; сада нам још преостаје да потражимо средства и путеве, да се ти узроци ублаже или отклоне, те да и индустриску кризу одклонимо или бар ублажимо.

Као што смо видели криза се развијала, да се тако изразимо природним путем. -У првим годинама после рата била је за индустрију врло повољна коњуктура, и благодарећи томе, наступило је грозничаво оснивање нових и проширење инсталација и рада у већ постојећим индустријским предузећима. Услед овога наступило је двоје: 1) повећање производње и томе следствено понуда робе на пијаци; и 2) повећање продукционих трошкова. На тај начин створена је за индустрију неповољна пијачна коњуктура; наступила је једна врста супер-продукције. тако да се произведена и на пијацу бачена роба није могла продати брзо и по повољним ценама; док су, с друге стране, високи продукциони трошкови отежавали конкуренцију и на домаћој и на страним пијацама.

Главни узроци кризе леже, дакле, у супер-продукцији с једне, а у високим продукционим трошковима с друге стране.

Али, обележавајући ове две чињенице као главне узроке кризе, мора се одмах нагласити, да њихов удео у стварању и одржавању кризе није подједнак. Криза је изазвана поглавито високим продукционим трошковима од којих трпе сва ивдустријска предузећа без разлике; што се тиче супер-продукције она постоји само за две—три индустриске гране, па