Економист

275

и овде поглавито због тога, што је, услед високих продукционих трошкова у домаћим предузећима, олакшан увоз исте врсте робе из иностранства, те та страна роба смањује број купаца за домаћу робу.

Поред ова два главна могли би се, уз извесне резерве као споредни узроци кризе, означити још и: недовољна царинска заштита; и неуређено пореско оптерећење.

Резерве у погледу на ова два узрока састоје се у следећем:

а) ови узроци не важе за све, већ само за неке. индустриске гране; и

6) њихов ефекат осећа се сада и сувише много, што је потенциран високим продукционим трошковима; кад овога не би било, и они би се слаби осећали.

Објашњење је врло просто.

Царинска заштита, која је у почегку била довољна постала је сада недовољна, јер се, услед повећања продукционих трошкова код наших индустријских предузећа повећала и ова разлика упоредних трошкова према којој је одмерена висина царинске заштите. -

Иста примедба важи и за пореско оптерећење.

На основу свега до сада изложеног могли бисмо, као средства за отклањање одн. ублажавање индустријске кризе, навести следеће мере:

1) повећање царинске заштите, наравно за оне гране индустрије где је то апсолутно потребно, и у мери колико је потребно;

2) Ублажавање пореских терета, одн., што је много важније и потребније, МОЈЕ Oe. пореског оптерећења на КД територији.

3) Смањење продукционих трошкова.

У погледу на оне прве две мере не може се ни покренути питање о томе, у чију надлежност оне долазе. На надлежним државним властима (Министарство Финансија и Трговине с једне, и Народна Скупштина с друге стране) лежи дужност, да одклоне ове узроке, и да тиме олакшају нашој индустрији, да са што мање губитака из кризе исплива. Ова је дужност у толико већа, што је, као што. ћемо мало ниже изложити, државна интервенција и помоћ у погледу на онај. трећи узрок, од слабог значаја.