Економист

278

један засебан одсек, давати нашој индустрији кредите на дужи рок (5—8 година), а уз релативно ниску интересну стопу, чиме би се индустријска криза могла мало ублажити. Питање је само да ли је Управа Фондова у могућности да закључи зајам на страни, и да ли би тај зајам био довољан, да задовољи тражњу индустријалаца за дугорочним кредитом.

Из свега изложеног излази, да перспективе за брзо од-

клањање индустријске кризе нису много ружичасте.

___Факат да су високи продукциони трошкови главни узрок кризе, отежава у врло јакој мери, њено одклањање. Држава, као таква, може овде само делимично интервенисати: да појача царинску заштиту, и да боље уреди пореско оптерећење; индустријалци, са своје стране, не могу лако да сег одлуче на обарање продукционих трошкова, јер би таква одлука могла захтевати смањењ= производње, а с тиме се није лако помирити.

При оваком стању ствари, могао би неко поставити питање: од какве нам је користи сазнање узрока кризе, ако нема средстава да се она лечи“ -

Наше је мишљење да је, у овом конкретном случају, са знање правих узрока кризе не само корисно, него и неопходно потребно. Оно је потребно и корисно из два разлога:

1) да индустријалци буду потпуно свесни свога положаја, те да своју акцију упуте правилним путем; и

2) да државна власт, свесна тешког положаја у коме се наша индустрија налази, учини без оклевања оно што она може да учини. Еј i

Нека нам је дозвољено да ово мало објаснимо. Наша индустрија налази се у кризи већ пуне две године; од почетка кризе до данас одржано је много конференција на којима је дискутовано ово питање, састављане су резолуције и чињени су предлози, који су требали да помогну индустрију; предузимане су разне мере у истоме циљу, — и резултат свега тога био је раван нули.

Зашто Одговор је врло лак. Индустријалци су веровали да је криза наступила услед грешака у привредној политици, и били су више но убеђени, да ће се стање инду-