Економист

279

стије одмах поправити, чим те грешке буду исправљене. Они су, дакле, сву своју наду полагали на државу, они су сву своју акцију упутили у томе правцу, да добију од државе, директно или индиректно, јевтине кредите. ~

Државна власт, са своје стране, није се много трудила да помогне индустрију. Једно због тога, што се није могла одлучити на жртву која се од ње тражила — мислимо на гарантију индустријских дугова — у нади и уверењу, да ђе индустријалци добити зајам и без њене гарантије; и друго вероватно и због тога, што није била довољно свесна тешког положаја у коме се индустрија налази, — веровало се, на име, да индустријалци претерују у оцртавању свога стања, и да је оно много боље но што се приказује.

При оваком држању с једне и с друге стране било је изгледа нам, неопходно потребно, да се тачно оцрта критично стање наше индустрије, и да се сасвим отворено укаже на тешкоће, са којима се има рачунати при предузимању мера за санирање кризе.

Државне власти свесне тешког положаја у коме се наша индустрија налази, морају без одлагања одклонити оне узроке које оне могу одклонити, на име: увести нову царинску тарифу, која пружа јачу царинску заштиту; приступити пореској реформи и изједначењу пореског оптерећења у целој земљи. Индустријалци, са своје стране, имају напустити ону“ идеју О- свемоћи државних власти у погледу лечења кризе; они морају бити свесни тога, да државна власт нема могућности да обори продукционе трошкове, и да им на тај начин појевтини производњу, — и свесни тога они морају тражити нову оријентацију, т. ј. морају сами радити у томе правцу.

Стање је несумњиво тешко, али не и очајно. Кад државна власт буде учинила оно што треба, и кад индустријалци буду урадили све што од њих зависи, — наша ће индустрија, истина врло полако, али сигурно поправити свој положај и пребродити, без великих жртава кризу, у којој се сада налази.