Економист

280

Грађанска одговорноет министара у нашем праву. | од Д-р Б. Тасића.

Грађанска одговорност министара може бити двојака: |-во, уз кривичну и 2-го, независна од ње, самостална, грађанска (цивилна).

ЈЕ

Грађанска одговорност министара, уз кривичну.

У овоме случају по закону о министарској одговорности од 20. јуна 1922. (чл. 1.) а у сагласности с уставом (чл. 91.) министра може оптужити Краљ и Народна Скупштина Државном Суду. Овај суд је истовремено надлежан и за грађанску одговорност за штету коју је министар нанео држави непосредно или посредно, као одговорној за незаконите и неправилне радње својих органа по чл. 18. Устава и чл. !. закона о министарској одговорности. Чл. 4. овог последњег говори о штети коју је министар учинио држави. Али очевидно, како је држава та која појединцима одговара за његове незаконите радње, то он наноси штету држави и на тај начин. Не може се, међутим, поставити питање да ли су за накнаду штете надлежни редовни судови. Јер, и ако закон о мин. одговорности не предвиђа изрично да ће државни суд пресуђивати и о томе, ипак зато може бити надлежан само овај суд. Одређујући у чл. 4. да је министар одговоран такође и за штету нанету држави и не спомињући ништа нарочито о чему ће пресуђивати Државни Суд („Поред кривичне одговорности, за дела која овај закон предвиђа, министар је и грађански одговоран за штету нанету држави“) закон о мин. одговорности га је очевидно учинио надлежним како за изрицање кривичне казне, такође и грађанске (тј. накнаде штете). Кад он не би био надлежан за грађанску одговорност, нема сумње да би закон то изрично казао.

Појединац међутим нема у опште никакве могућности да тужи министра. Право оптужбе министара припада искљу-

1) (Овде је реч о одговорности у службеној дужности. Одговорност изван службене дужности нас се не тиче. Само ваља имати на уму да није тако просто и једноставно одредити границу између једне и друге, т. ј. радња у службеној дужности и ван ње. Али то чини једно специално питање.