Економист

287

тивно окончана. Као што је познато, Главна Контрола се може жалити Државном Савету против незаконитих решења и указа, којима је држава материално оштећена. Али врло је сумњиво да ли Главна Контрола има права да тужи суду министра и тражи обезбеђења кад Народна Скупштина не да разрешницу. Ствар је у томе, што није никако јасно да ли је у важности чл. 08. зак. о државном рачуноводству, по коме Главна Контрола има такво право не само према другим наредбодавцима већ и према министрима. Нови закон 0 Главној Контроли предвиђа само у чл. 26. тач. 13. да Главна Котрола оцењује и оверава завршени државни рачун и израђује извештај за Народну Скупшиину с потребним примедбама у погледу исправноти и законости у прикупљању и издавању државног новца и руковању са државном имовином. Главна Контрола ће нарочито игнети јели и у којој мери било буџетских прекорачења, пренашања појединих сума из једне буџетске партије у другу, трошења буџетских уштеда и издатака на потребе или циљеве који буџетом нису продвиђени, и не каже уопште да Главна Контрола има права да министра оптужи суду и тражи обезбеђења. Услед тога јавља се следећа дискусија. 1) Закон о Главној Контроли, који одређује надлежност Главне Контроле, не каже да она има та права, и ако је он тај, који одређује њену надлежност уопште и сасвим је логично да је он и искључиво, исцрпно (у потпуности) одређује. (Јер свакако чудан би био то закон који одређује надлежност једног органа, а не спомиње једну од најважнијих функција, већ је претпоставља, Међутим било би право схоластично резоновање, кад би се узело да законодређује у овом члану само циљ, тј. да Главна Контрола има да изнесе буџетска прекорачења и да учини све остало друго, али неи средство, тј. да ли има право да предузима против министара какве мере код суда — јер закон не разликује уопште мере и средства, и средство је такође надлежност, јер и оно показује шта Главна Контрола може да чини.

Против тога се може навести да се ова одредба закона о Главној Контроли ипак не искључује са напред наведеном одредбом закона о државном рачуноводству, јер она није по својој садржини супротна са горњом, већ би јој могла бити допуна. Али морамо признати да то није никако само за себе