Економист

288 5 - -

довољно, јер то је само услов да дотични члан може важити или још боље, негативан доказ о могућности да важи, али не и да нужно важи; и да је према томе много слабији од првога. 5

Последње измене и допуне закона о државном рачуноводству дошле су после закона о Главној Контроли. (Закон о Главној Контроли је од 10. јуна 1929, последње измене з2кона о државном рачуноводству су од 31. јула 1929, — то су у ствари прописи финансиског закона за 1922.—93.). Ако је заиста укинут чл. 58, онда би се у њима то морало рећи. У истини међутим ни то није никако нужно, јер. и ако је нормално да се каже изрично шта је укинуто, ипак је могуће да се и не каже и да се при доношењу измена и допуна то предпоставило.

Шта више, могло би се сматрати да је сувишно да се то нарочито спомиње, када је већ законом о Главној Кон-троли дотични члан укинут. — На тај пачин морамо обележити аргументе да је чл. 58. укинут као убедљивије и јаче. Но онда поставља се питање шта ће бити у оном случају када Народна Скупштина неда разрешницу министру, на име ко ће бити надлежан да поведе спор против њега. И свакако, то би била Главна Контрола која контролише правилност извршавања буџета и када води спорове против указа и министарских решења, ма да и није нигде изрично речено. На тај начин питање се своди само на то, да ли Главна Контрола може поднети тужбу и тражити обезбезбеђења, пре него што је Скупштина донела одлуку у једном или другом смислу.

Г. С. Јовановић има потпуно права кад каже да стари српски систем, о коме је било речи напред не одговара уставним начелима. „Стари српски систем не одговара уставним начелима, по којима министри полажу Скупштини, а не Главној Контроли, рачун о извршењу буџета, и по којима Главна Контрола има само улогу стручног референта Скупштине. По тим уставним начелима, ни поступак за накнаду штете Главна Контрола не би требала почињати без нарочитог скупштинског позива, управо овлашћења.) Али ми не смемо с друге

И Оранси сте 280.