Економист

289

стране испустити из вида чињеницу — кад хоћемо да правилно и правично оценимо овакав систем — да он пружа држави више гарантије, пошто Главна Контрола може тражити обезбеђења и пре скупштинске одлуке.

Овај закључак је потпуно тачан, ако су тачне наше претпоставке о практичној вредности обезбеђења. Ми мислимо на име на то, да ће министар имати времена, док се ствар решава у Скупштини да учини илузорним свој дуг према држави употребљујући позната средства у таковим случајевима. Али, ако наша претпоставка није тачна — ми то кажемо, јер нисмо довољно упознати са правном институцијом обезбеђења, као ни с махинацијама које се чине у животу да се обезбеђења изиграју — онда је суд г. Јовановића у потпуности исправан. У противном случају пак, дискусија би могла да се води о томе шта је важније: држати се уставних начела или водити рачуна о практичним моментима. Како у једном и другом случају оптужба министра зависи у крајњој линији од Скупштине, то би претходне мере Главне Контроле ималеда се сматрају само као провизорно отступање од уставних начела и како претстављају једну бољу гарантију за државу, могле би се одобрити и примити. И што се тиче нас, ми бисмо закључали да и по садашњем праву Главна Контрола има исто право какво је имала по старом српском систему, т. ј. да важи чл. 58. зак. о држ. рачуноводству, када би логички разлози да он и даље важи били једнаке вредности као и разлози да он даље не важи, — јер онда би смо имали права да дамо претежности практичким разлозима. —

Што се тиче суда, који би био надлежан за расправљање оваквих спорова које би повела Главна Контрола, по нашем мишљењу то би били „редовни“ т. ј. грађански, јер су они нормално надлежни за накнаду штете, и само по изу-зетку други судови. Они једини могу бити надлежни када је у питању повреда права појединаца, јер онда се у уставу не прави никакав изузетак у погледу министара или судија што се тиче њихове одговорности пред државом (јер држава би имала да тужи чиновника). У ситуацијама кад постоји један материални пропис, али не и технички (који служи као средство за остварење првог и одређује санкцију), француски су судови стварали сами санкције, као што је познато. И то је