Економист

293

одговорности већ и један други закон који се односи нарад и организацију централне управне власти. То чинн да је увек логично и могуће и прво решење. — Што се тиче министра, он би имао да врати држави у оном износу у коме је др-' жава платила, Питање о одговорности министара спада у питања која

законодавства обично не регулишу прецизно и исцрпно, те се поводом њега јављају велике дискусије.

Типично је у том погледу, нарочито, законодавство француско. Тако се у њему дискутује да ли министар кривично одговара само за повреду закона или и за повреду интереса, као што је то у енглеском праву;и на пр. Есмен, прима или је бар наклоњен да прими, друго решење, Аргумент за то он извлачи из политичке природе органа, надлежног да пресуђује, одн. његовог састава, (јер је Високи Суд правде Наше Cour de јизисе— Сенат; Горњи Дом). Међутим нама изгледа да су две различите ствари: суђење без претходног значења и организација суда. Из организације суда не излази само по себи ништа у погледу начела, по којима он суди. Но ипаку томе има једна истина. Кад је суд састављен као једно политичко тело, онда постоји заиста један разлог да се министри осуђују и за повреду интереса. Али ствар је у томе да тај разлог није довољан. Такав састав показује само да у том случају може бити речи о таквој одговорности.

У њему (француском праву) се затим поставља питање да ли могу држава и појединац подићи тужбу, и кад министар није оптужен кривично било од скупштине пред Сенатом који постаје Високи Суд (Наше-Соцг) било од државног тужиоца пред') кривичним судом. Есмен са другим још писцима посматрајући ово питање, „са гледишта грађанског права, са гледишта индивидуалног права“ даје му у колико се тиче појединца позитивно решење. Он сматра да чл. 1382 Содесу заснива једно сигурно право. („Сваки акт човека који проузрокује другоме штету, приморава онога чијом се погрешком десио да је накнади.“) Текст је општи и неразликује да ли је факт забрањен и штетан, факт једног чиновника или факт једног појединца. Право на накнаду штете је једно индиви-

1) Esmein, op. eit, cr. 647.