Економист
2292
"беђени на овај начин у погледу кривичних деликата, онда су они обезбеђени тим пре у погледу самосталних цивилних де-ликата. Што се тиче државе, она би имала да чека на завршетак кривичног спора у колико се ствар тиче оштећења везаног за њега, али нема никаквог разлога да она не тражи накнаду штете од министра изван кривичне одговорности, "изузимајући одговорност везану за буџет.
У погледу надлежности органа за подизања тужбе, као и орган за изрицање пресуде, нема се ништа нарочито рећи, За прво надлежна ће бити Главна Контрола из напред наведених разлога; за друго надлежан ће бити редован (грађански) "суд, јер он је једини надлежан за спорове о накнади штете,
Код једне и друге грађанске одговорности, кад дођу пред редован суд, јавља се питање по каквим прописима бе овај "суд пресуђивати питање о накнади штете. То питање се поставља код нас, као и многа друга, просто зато што постоје различита правна подручја. Закон о министарској одговорности, који је изрично. предвидео, као што смо то видели, грађанску одговорност која је последица кривичне, није, на жалост, ништа предвидео како ће одређивати накнаде штете. с обзиром на различите моменте које се јављају при томе; тако на пр. у погледу објеката оштећења, величине накнаде, узрочности оштећења т. д. Како држава одговара на место министра, то постављено питање значи како ће држава одгосварати грађанима из разних правних подручја. Ту има два решења. (1) Или ваља узети да би суд имао да примењује општа начела која важе у свима правним подручјима или, боље, ако не и једино могуће, у европском праву. Али у том случају суд постаје у ствари слободан и онда би било боље поћи баш од тога т. ј. узети као једно решење да је суд слободан. (2) Мли ваља узети да би суд имао да суди по праву које важи за повређено лице одн. за једну ствар у питању, као и по праву чије су одредбе повређене, и тд. Пошто постоје позитивни закони, то се свакако претпоставља да они и важе у свима односима и да се питање о њиховој примени има да реши према извесним општим начелима само, овде је "специалан случај да је у питању с једне стране закон који "се односи на целокупну државу и то не само закон о мин.