Економист

902

шије, па према томе и прерађевине могу бити ако не бар з= почетак боље а оно сигурно јевтиније.

_ За сада хоћемо овде да се задржимо на нашим фадрикама шећера и шпиритуса. Ово чинимо стога што сматрамо да је и једно и друго питање акутно и што су ове индустријске гране већ на извесном степену развоја.

У својим расправљањима у години 1923. и 1924. преко Југословенског Лојда, па преко Економиста и Привредног, Прегледа:) изнели смо јасно стање прво шећерне индустрије, а по том додирнули основно питање наше индустрије шпиритуса.

За сада имамо осам фабрика шећера са укупним капацитетом од 8—10.000 вагона. Ово је једна продукциона снага. која даје могућности не само да подмиримо своју домаћу потребу у шећеру, већ нас оспособљава и као извознике. Нажалост од ослобођења и уједињења па на овамо ово се није постигло. Акција која је у томе правцу предузета већ више од године дана није још завршена и ово питање још није добило позитивно решење. Овде је основица производње репе. Производњу репе и њене цене тржиште до сада није могло правилно да реши услед испреплетаних интереса произвођача, потрошача репе и шећера и Државе. Разлог је овоме одсуство једне извесне норме. Та се норма састоји у томе, да би фабрике морале сваке године имати ако не потпуно, а оно приближно — са малом варијантом попуњен свој капацитет бар од 100 дана, управо толико незадовољеног, колико би то било логично по природи саме ствари. Необично издашна прошла година у репи изгледа изненадила је и уплашила фабриканте. Прошла година се код насу производњи репе мора сматрати као ненормална, изузетна, те према томе тој плашњи нема оправдања. Код фабрика се запажа, у колико нам је познато, недовољност текућег новца у моментима главног пријема сировине. И ово свакако утиче на њих. Ово нема оправдања, када се узму у обзир велике зараде, које су сваке године кампање доносиле фабрикама. Инвестирања није могло толико бити. У осталом то су чисто грешке

1) Југословенски Лојд 1923. год. бр. 205. и 211. Привредни Преглед 1924. год. бр. 7, 8, 9, 10, 20, 22, 25, 26. и још неки бројевн, Економист 1924. год. бр. 1.