Економист

303

самих фабрика. Фабрике се подижу, да раде својом пуном снагом, а не да се претварају у шпекулативна предузећа искоришћујући разне конјуктуре, које са продукцијом немају ничега заједничког. Не може се даље тражити од произвођача сировине да из патриотизма ради и попуњава капацитете. Он је и овако радио на своју штету. Ово треба да се озбиљно схвати. Као што рекосмо ово је питање у решавању Не мислимо овде о њему даље говорити. То ћемо учинити на другом месту.

Уложени капитали у индустрију шећера су страног порекла — припадају махом странцима изузимајући двеју фабрика, које су државне, и делом учешћа државе у једном или два предузећа.

Наша индустрија шећера је у развоју. Садашњи моменат и истакнута питања нису ништа друго до једна тачка у томе развоју. Ми не сумњамо, да ће све бити правилно решено и у интересу индустрије и пољске привреде, Државе и 1ошрошача шећера. Само би требало са решењем пожурити и ставити на здраву базу производњу репе и индустрију шећера.

Слично индустрији шећера стоји и шпиритусно питање. У бр. 5. Економиста из прошле године ми смо изнели гледиште, којим би требало поћи. Ово смо документовали чисто рачунским путем. Ми незнамо, у колико је то наше гледиште нашло одзива и да ли је имало оправдани утицај али ми ћемо га поновити и овом приликом. |

1. Са пољопривредне тачке гледишта цене су алкохола различите и зависне од сировина из којих се добива алкохол. Најскупљи је алкохол из кромпира а најјевтинији из меласе. Према томе ако цену шпиритуса из меласе ставимо за основицу биће шпиритус из осталих сировина скупљи по литру и то од:

џибра остаје џибра се не

у газдинству враћа кромпира за 11,01 дин. 13,05 дин. кукуруза , 2,60 . , 4,36, ражи =! Oe) 4,23 ,

2. Губитци за пољопривреду су велики прерадом сировина у обртним пецарама и крећу се по хектару просечно